На западној страни Прлинског виса, у рушевинама античког храма који се налазио у близини старих рудника,откривена је плоча исклесана од белог мермера, оштећена у горњем левом углу.

По налогу министра просвете кнежевине Србије, августа 1865. године, управник Народног музеја у Београду, Јанко Шафарик, је обишао Рудник и околину. У свом извештају је описао све што је окупирало његову пажњу: три сусрета са кнезом Михаилом и представницима локалних власти, опаске о лепоти предела, стању путева, различито стање локалитета…

Шафарик је прва позната археолошка ископавања у Србији, предузео управо на Руднику, на месту на коме су се налазили остаци храма посвећеног Мајци земљи (Terra Mater). Према његовим истраживањима пронађена плоча је заузимала почасно место на прочељу храма који је страдао у пожару.

Натпис на плочи је распоређен у седам редова и његов превод гласи:

Император, Цезар, Луције, Септимије Север, Истрајни, Узвишени, обнови оборени храм Мајке Земље, старањем Касија Лигуринуса, царског намесника. На молбу колона Публиа Фундани Етихета и Публија Едија Муциана.

На натпису се помињу имена два колона, као и управник регије и рудника Касије, чијом бригом је обновљено светилиште. Обнова храма се датује у прве године владавине Септимија Севера (193-211), када је пролазио овим крајем у два наврата 193. и 196. године.

После рестаурације извршене у београдском Народном музеју, плоча Септимија Севера је од 2009. године у сталној поставци Музеја рудничко-таковског краја.