Отварање спомен-собе мати Ане и Сретена Аџића

Манастир Враћевшница је обележио своју славу, Ђурђиц, 16. Новембра. Имали смо велику част да присуствујемо Светој архијерејској литургији коју је служио владика жички Господин Јустин који је говорио у својој беседи о хришћанству и страдању Светог Георгија, а после ломљења славског колача и освећења жита, уз многобројно свештенство и верне парохијане, уприличен је програм отварања спомен-собе мати Ане Аџић и њеног оца Сретена. У име Општине Горњи Милановац присутне је поздравио Дејан Ковачевић, председник општине, а о историји манастира Александар Марушић, историчар и директор Музеја рудничко-таковског краја. О мати Ани и заједничком нашем задатку да јавности представимо богат живот знамените игуманије која је променила слику људског доброчинства и слику самог манастира од свог доласка 1949. па до смрти 1975. Пријатељи из Јагодине, пре свега Оливер Ђорђевић, који је покренуо причу о мати Ани и Сретену Аџићу својом књигом и идејом да се оснује ова спомен соба, допринели су да програм буде достојанствен и свечан. Нинослав Станојловић, историчар говорио је о животу Сретена Аџића, нашег великог педагога, оснивача Мушке учитељске школе у Јагодини. Наши мале другарицетакође из Јагодине, говориле су стихове химне коју је владика Николај Велимировић написао за хранилиште „Св. Николе“ у Битољу, а Милановачко позориште извело је сценски програм написан за ову прилику. Госпођа Илијана Чутура је осмислила читав програм а Милица Станковић, припремила хор и оркестар који су учинили дан још свечанијим. Захваљујемо се свима њима, као и студентима Педагошког факултета у Јагодини који су водили програм и радо учествовали у свему. Владика жички је изразио жељу да погледа детаљно спомен-собу и у разговору са радницима музеја упознао се са садржајем поставке, изложбом коју је музеј 2019. Отоврио у Горњем милановцу а након тога путовала по читавојСрбији, а сада се нашла у спомен соби. Музеј се захваљује свим донаторима посебно г-дину Драгану Парезановићу који је био и присутан на свечаности, мајсторима који су даривали свој рад да ово наше заједничко дело учине бољим, и свима онима који су подржавали идеју да ова спомен-соба угледа светлост дана и постане трајно сведочанство тешког и богатог живота игуманије Ане, коју већ сада називају Светом. Сестринство манастира је доживело отварање ове поставке као велику благодат а ми ћемо увек бити ту да подржимо све њихове подухвате.

Колико нам је овај дан значио говоре и фотографије Саше Савовића.

X