У два дана научног скупа о Драгиши Васићу, обрадили смо многе теме које досад нису биле на тај начин презентоване јавности. Госте су поздравили председник општине Дејан Ковачевић, који је истакао да је општина Горњи Милановац подржала и први скуп посвећен Васићу и да се и овог пута радује што је завичајна личност какав је Васић, изазвала пажњу научних радника. У име музеја госте је поздравио директор Александар Марушић који је био и предавач говорећи о Васићевим текстовима који се односе на рудничко-таковски крај. У занимљивом излагању, Марушић је поредио Васићеве текстове о Враћевшници, конаку, Такову итд. са другим текстовима насталим у исто време о истим знаменитостима рудничко-таковског краја. Госте су поздравили и уредници скупа Недељка Бјелановић и Драган Хамовић, као и директор Института за књижевност и уметност Бојан Јовић. Повезали смо у причи професора Мила Ломпара три најпознатије фотографије Драгише Васића са периодима његовог живота и стварања. Васићев однос према грађанском друштву био је сличан Крлежином по речима господина Ломпара.  Г-ђа Мира Радојевић у изузетном излагању говорила је о историографским контроверзама о Драгиши Васићу, а наравно посебно нас је заинтересовало предавање др Милоша Тимотијевића, чију књигу о Драгиши Васићу су истакли сви говорници. Говорио је о путописима из Русије Васића и Крлеже, поредећи сличности и разлике описа и става према руским градовима, запажањима изгледа људи, објеката, музеја…Тимотијевић је истакао да књиге о Драгиши Васићу не би било да није било научног скупа „Живот и дело Драгише Васића“ који је одржан у Горњем Милановцу 2005. године. Првог дана говорио је и наш дивни професор Владимир Димитријевић који је истакао и поредио везе Станислава Винавера и Драгише Васића и њихову политичку публицистику. Излагали су и Драган Хамовић на тему Драгише Васића и кризе српског саморазумевања као и Јана Алексић са темом  етнопсихолошког увида Драгише Васића у књизи „Карактер и менталитет једног поколења“. И други дан научног скупа донео је многе занимљиве теме од којих се више њих односило на анализу романа „Црвене магле“ Драгише Васића, који је сврстан у традиционалне модернисте. Александар Милановић је говорио у изузетно занимљивом излагању о  језичко-стилским карактеристикама Црвених магли, о карактеристичним понављањима у стилском изразу и чему она доприносе. Недељка Бјелановић говорила је о карактеристикама хумора у делима Д. Васића, а Ана Козић о мушко-женским односима и колико су они истакнути у делима Васића. Јована Милованчевић нам је дала изузетно конкретан и јасан однос према болести у „Утуљеним кандилима“ и „Црвеним маглама“, осврћући се на физичку и психичку појавност болести у делима и причу о отме која од њих доминира. Лудило у његовим делима је след размишљања а не физичко лудило о коме је обично реч. У другој сесији другог дана научног скупа говорили смо о поетици простора у роману „Црвене магле“ о којој је говорио Стеван Јовићевић, потом о поетици прозе у делу „Пад са грађевине“ и сам скуп закључили смо изузетним предавањем Марије Благојевић о књижевним ходочасницима на размеђу епоха- односу Драгише Васића и Григорија Божовића о Старој Србији. Била нам је изузетна част што смо домаћини оваквог еминентног скупа, а сами учесници су истакли да им је у нашем крају било изузетно лепо и пријатно. Надамо се да ће бити прилике да обрадимо заједно још неке теме које се тичу наших завичајних личности и нашег краја у блиској будућности.