Некадашње пожешко село Гојна Гора, која је после Другог светског рата припојена општини Горњи Милановац, 27. jула 2013. je била центар збивања на подручју западне Србије. И у времену од 14. до 22. јула ратне 1943. године, Гојна Гора и њена околина била је центар збивања ужичког и таковског краја. Тих јулских дана, сазнавши да се штаб Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у отаџбини налази у селу Дружетићима, односно у Гојној Гори, Немци су покренули велику акцију за његово хватање, која је изведена под шифром „Моргенлуфт“. У овој операцији, поред Немаца учествовали су и бугарски војници.
Како у овој неуспелој акцији, као и у неколико ранијих од краја 1941. и током 1942. године, нису успели да заробе Дражу, ова немачко-бугарска операција претворила се у казнену експедицију, у којој су из неколико пожешких, косјерићких и таковских села ухватили 455 сељака, највише присталица четничког покрета Драже Михаиловића, запалили 21 кућу, две школске зграде и станицу Српске државне пољске страже. Ухапшени таоци су спроведени у ужички Централни затвор, а потом највећиброј њих у концентрациони логор Бањица у Београду, где су потом многи стрељани у Јајинцима. То-
ком ове тзв. петровске блокаде и хапшења талаца, у Гојној Гори су Немци успели да заробе и стрељали Драгутина Кујовића, родом из Црне Горе, који је био радиотелег-рафиста четничке радио станице „Равна гора“.
Да ова трагична немачка операција „Моргенлуфт“ и страдање талаца не би пали у заборав, Савет Месне заједнице Гојна Гора и Одбор потомака петровских талаца, организовали су „Први меморијал Драгутина Кујовића и петровских талаца“, који ће убудуће бити традиционалан. Суорганизатори меморијала су Музеј рудничко-таковског краја, Спортски савез и Туристичка организација Оштине Горњи Милановаци Шах клуб „Металац Таково“, а покровитељ је била Скупштина општине Горњи Милановац.
Поред помена и одавања поште Драгутину Кујовићу и стрељаним петровским таоцима, организоване су бројне спортске и културне манифестације, а у Основној школи је организован научни скуп на тему „Репресалије окупатора у западној Србији у току 1943. године“. Од петнаест тема које су пријавили историчари и публицисти, своја саопштења на скупу презентовало је осам учесника: др Живота Марковић, др Илија Мисаиловић, Миодраг Глушчевић, Ђорђе Пилчевић и Милисав Курмазовић, сви из Ужица, Радојко Челиковић из Косјерића, Миливоје Трнавац из Гојне Горе и Александар Марушић из Горњег Милановца. Према речима историчара кустоса Александра Марушића, Музеј рудничко-таковског краја ће до одржавање другог меморијала у Гојној Гори објавити зборник радова о репресалијама окупатора у западној Србији 1943. године.
Поред Савета Месне заједнице и Одбора потомака петровских талаца, најзаслужнији човек за организовање овог првог меморијала је професор, публициста и песник Миливоје Трнавац.
