У Ротердаму отворена изложба „Српски војници умрли у Холандији 1917-1919“
На позив Парохије Свете Тројице у Ротердаму и амбасаде Републике Србије у Хагу у просторијама парохије Свете Тројице у Ротердаму, Холандија је 09.октобра 2023. отворена изложба „Српски војници умрли у Холандији 1917-1919“. Изложбу је отворила Њена екселенција, амбасадорка Републике Србије у Хагу госпођа Ксенија Миленковић. Она се захвалила ауторима на лепом представљању не само изложбе, него и на подсећању на Први светски рат који у данашњим турблентним дешавањима у свету се често заборави, а посебно улога Србије у њему. Улога Србије у Првом светском рату је важна и морамо чувати успомену на њу истакла је амбасадорка, захваливши се Парохији Свете Тројице у Ротердаму што је обезбедила простор и на леп и достојан начин представила изложбу, и што је омогућила људима из Ротердама да је виде, изразивши наду да ће припадници српске заједнице у Холандији а и шире, имати прилику да се подсете на улогу Србије у Првом светском рату. Посебну захвалност амбасадорка је упутила Фабијану, Тањи и Џону што су сачували ову причу од заборава, и што су нам омогућили даможемо да је видимо и да се подсетимо. Такође, подсетила је присутне да посебан ентузијазм Фабијан Вендриг показује у промоцији Србије у Холандији у данашње време када то није нимало лако.
Изложба „Српски војници умрли у Холандији 1917-1919“, аутора Ане Јелић, историчара уметности и Ненада Карамијалковића, етнолога и антрополога, и истоимена књига, аутора Фабија Вендрига, Тање Вендриг и Џона Стинена, насталису као резултат истраживачког рада у оквиру пројекта „Српски војници умрлу у Холандији 1917-1919“, који су финансирали Министарство културе и информисања, Музеј рудничко-таковског краја, и Удружења потомака ратника 1912-1920, Пожаревац. Књига и изложба представља допринос у осветљавању сећања на војнике који су умрли у Холандији крајем Првог светског рата.
Сто година након Версајског мировног споразума (1919-2019), којим је формално завршен Први светски рат, мало је позната чињеница да је један број српских заробљеника у Првом светском рату боравио у неутралној Холандији, као и да је њих стотинак војника преминуло и покопано на холандском државном тлу. По завршетку рата лука у Ротердаму служила је да се војници ту опораве и врате у домовину. Међу заробљеницима било је преко 4.000 Срба.У периоду између 11. јануара и 7. фебруара 1919. године, 91 српски војник умро је на холандском тлу у девет разлиитих градова Холандије од последица шпанаског грипа. На Реформаторском гробљу у Гардерену, налази се споменик сећања на српске војнике који су преминули од последица шпанског грипа 1919. године одмах након Првог светског рата. На споменику је исписано 29 имена српских војника који су умрли у Гардерену, 21 војник који је умро у Најмегену и њих 14 који су умрли у Енсхедеу… Овај споменик поставило је посланство Краљевине СХС у априлу 1919. године. Као и сваке године, 07. октобра 2023. године је одржана комеморације на гробљу, и откривени су ново израђени мермерни споменици за сваког војника по један. Међу именима на споменику налазе се и имена два војника из Горњег Милановца. То су војници Марјан Марјановић и Тихомир Јовановић, који су умрли на територији Холандије од последица шпанског грипа одмах по завршетку Првог светског рата. Сплетом различитих околности, посмртни остаци српских војника су 1938. године, а у договору са владом Краљевине Југославије, после низа перипетија, пребачени у заједничку гробницу у Маузолеј у Јиндриховицама, Чешка, где се и данас налазе.
Изложбом су обухваћени правни аспекти и избијање Првог светског рата, злочини који су вршени над ратним заробљеницима у логорима за ратне заробљенике, рад хуманитарних организација, репатријација преко Холандије, њихова смрт и ексхумација, опис споменика у Гардерену и маузолеј у Јиндриховицама где су српски војници нашли своје коначно пребивалиште, као и приче о војницима тј. о породицама и потомцимаових војника.Поред Марјана Марјановићаи Тихомира Јовановића и војници Сретан Рајичићи Божидар Радовановић су такође преминули од болести у Холандији.Знимљива је фотографија (приказана на паноима), из Ротердама из болнице, 1919. године, где је међу медицинским особљем и болесним војницима и милановчанин Драго Рајичић, брат Сретена Рајичића који је нажалост преминуо, док се Драго вратио у Горњи Милановац и наставио породичну трговину. У Архиву Србије постоје документи који се односе на ексхумацију посмртних остатака војника и гробова. Занимљиви су и чланци из холандских новина из тог времена који говоре о епидемији и смрти српских војника. У једном таквом чланку наводи се како је брат брату био на сахрани. Реч је о браћи Рајичић.
Реконструкцијом историјске приче преко двојезичне публикације и двојезичне документарне изложбе, одаје се заслужено поштовање и признање војницима и њиховим породицама тј. потомцима и да се на тај начин њихова имена отргну од заборава.
