Поред колекције средњовековног новца, највреднији део Нумизматичке збирке нашег музеја чини 22 од укупно 26 апоена кованог новца династије Обреновић. Прве монете модерне српске државе, биле су по квалитету и вредности, истоветне онима у најразвијенијим земљама тадашње Европе.
Најстарије примерке наше збирке, чине ковнице од бакра, израђене у Бечу 1868. године. Њихов изглед карактерише портрет кнеза Михаила на реверсу, а на аверсу је ознака вредности (једна, пет и десет пара), окружена ловоровим и храстовим лишћем, тј. српском круном на врху.
Наредну емисију новца из 1875. обележиће појава првог српског динара, који од тада постаје основна новчана јединица. Поред једног исковани су апоени од два динара, али и 50 пара. Аверс ових сребрних кованица не разликује се од пређашње емисије, док се на реверсу појављује портрет кнеза Милана. Сем апоена од два динара, остале примерке заинтересовани могу погледати у сталној милановачкој поставци музеја.
Прва серија кованог новца самосталне кнежевине емитована је 1879. године. Апоени од пет и десет пара израђени од бакра, као и примерци од 50 пара, односно динар, два и пет, саставни су део наше колекције, којој на жалост недостаје кованица од 20 динара. Једина разлика у односу на раније издаван новац јесте изглед аверса, на коме се од тада појављује кнез Милан са брковима.
У част проглашења Краљевине Србије 1882. године, појављује се серија златника од 10 и 20 динара. У односу на пре, сада је на аверсу портрет краља Милана окренут на десно. Нашој збирци недостаје златник веће вредности.
Сви апоени кованог новца из 1883. и 1884. доступни су публицу у већ поменутој музејској поставци. Примерци од пет, десет и двадесет пара, на аверсу сада имају грб краљевине Србије.
У време последњег Обреновића 1897. појављују се у оптицају две сребрне кованице од једног и два динара. На њиховом аверсу поново се појављује портрет владара, овога пута младог краља Александра.