Уколико постоји једна централна нит која повезује све чињенице и тумачења делатности породице Настасијевић, то је дубоко укорењено становиште о човеку као бићу културе.

БОРБА… ка жељи, ка идеји, ка себи

Ово је назив друге вечери БЛИСС фестивала, посвећене 120 година од рођења композитора Светомира Настасијевића. Синоћ, у препуној галерији Музеја посетиоци су уживали у звуцима Светомирове музике која је први пут изведена у нашем граду. Његове композиције сматрамо за исходиште и коначиште целокупних животних прегнућа породице Настасијевић. У својим инструменталним остварењима Светомир Настасијевић нијансира поетичке валере јасном формалном диспозицијом (завршио је архитектонски одсек на Техничком факултету у Београду), академски изоштреном вештином (сталан призвук Милојевићевих предавања из историје музике, хармоније, музичких облика и анализе композиције) и разноврсним извођачким искуством виолинисте и виолисте, као и музичког писца (аутор је књига Музички инсртументи (1962) и Музика као општи феномен у уметностима (1972).

Осим музике посетиоци су чули и говорење браће Настасијевић „Све некуд креће“, у извођењу Игора Радете и Марије Томић. Стихове песама Момчила Настасијевића „Зора“,  „Љиљани“ и „Труба“ казивала је Ивана Ђоловић.

Изведена су следећа дела:

Пасторала за виолину и клавир бр. 1 и 3

Свита за виолу и клавир – Песма, Међуигра, Песма, Игра

Гудачки квартет бр. 2

Андате кон мото кантабиле

Ленто, молто еспресиво кантабиле

Алегро виво, мено мосо кантабиле

Уметници

Бојана Ђоловић, Јован Тешић, виолина

Саша Мирковић, виола

Александар Јаковљевић, виолончело

Стеван Спалевић, Милица Предолац, клавир

Овакви камерни концерти били су саставни део уметничких окупљања у дому Настасијевића у Београду, између два светска рата. Надамо се да смо успели да дочарамо бар један мали део те атмосфере.