Колико се градова може подичити да је у њима рођена краљица? Свакако не много. Е управо је то разлог што су Милановчани синоћ спонтано дошли у музеј да одмах по отварању погледају детаље поставке „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“. Аутори изложбе су Ана Ранковић која се побринула за визуелни идентитет изложбе необичним музеолошким идејама, па су се детаљи са хаљине краљице Драге као и детаљи са уметничких дела, или краљичин монограм нашли на изложбеним паноима, а за чињенице и то оне које су до сада биле неексплоатисане, побринуо се Александар Марушић, текстом „Краљица Србије у свом завичају: посета последњих Обреновића Рудничком округу септембра месеца 1901. године“. Изложбени каталог, осим овог чине и текстови др Ане Столић,“ Краљица Драга Обреновић“, као и господина Дејана Вукелића, који је текстом „Стваралачке евокације сећања на краљицу Драгу Обреновић (у кинематографији, позоришту и поуларној култури) истакао какво је сећање на краљицу Драгу у свету и код нас. Навикли смо да Музеј рудничко-таковског краја мења погледе на одређене теме, тако да су кустоси Ана Ранковић и Александар Марушић овом изложбом бар делимично комплетирали причу о животу наше краљице и отворили пут неким другачијим причама. Искрено се надамо да ће ову нашу поставку многи видети, заслужила је!

Захваљујемо се рецензенту др Николи Крстовићу, свим сарадницима, нарочито Сиголен Франш д`Епере Вујић, свим установама које су нам позајмиле предмете, нарочито сестринству Манастира Враћевшнице, које је с благословом владике жичког позајмило јастуке краљице Драге…

За ликовно-графичко решење каталога побринуо се колега Радојко Петровић, за дизајн паноа Вељко Тројанчевић, а за штампу каталога и то у најкраћем року, НБС граф, Горњи Милановац.

Изложба је отворена током манифестације „Музеји за 10“ и биће доступна гледаоцима до фебруара 2021. Фото: Саша Савовић