„Гружа и Гружани у српској историји“

Овакву књигу треба живети а не писати, што је аутор Саша Зарић и урадио, по речима рецензента издања историчара Борисава Челиковића. Синоћ смо у разговору са историчарима Предрагом Тороманом, Борисавом Челиковићем, Александром Марушићем и аутором Зарићем, представили књигу „Гружа и Гружани кроз историју“, која је први пут дала целовиту историју гружанског краја у који спадају и нека села наше општине. Предраг Тороман је говорио о подели гружанског краја на Горњу и Доњу Гружу и разликама у карактеру људи и географским одликама читавог подручја. По речима Марушића, многи људи наше општине су везани за гружански крај и ово представљање је прилика да и њих подсетимо на родни крај. Саша Зарић није историчар, али је обрадио многобројну литературу и описао је гружански крај од почетака, каква је улога овог краја у историји, како је Гружа живела за време османског ропства, и каква је заједничка улога гружанског и рудничког краја у устанцима. Лепа је прича у књизи о Томи Вучићу Перишићу, многобројне легенде су описане, многе приче живих саговорника и то је посебан квалитет овог издања, по речима Марушића.

Предраг Тороман је описао менталитет Гружана који се променио, а променио га је Други светски рат. Топоничани су „радише“, неки други ће вас „преварити“ али на леп начин а неки трећи Гружани су мирни и благи. Сви они чине лепу Гружу описану у стиховима. По речима Челиковића, у његовом раду Гружа га прати. Бавио се манастиром Јешевац, од историјског до митског, у библиотеци „Корени“, прва књига била је Гружа. Радио је мастер план Груже и коначно, рецензент је овог драгоценог издања. Књига је сигурно настајала дуги низ година, аутор је све прикупио, многобројну грађу, чињенице, и данашњи истраживачи на тај начин немају могућност да се тако студиозно баве оваквом тематиком, то могу само ентузијасти попут Зарића. Описани су чак и археолошки локалитети, описана је антика, средњи век, за који постоји више података и било га је лакше описати; чворишта путева била су Гружи и то је разлог многобројних легенди о личностима и догађајима; ауто Зарић има јасно изражен став према свему о чему пише, што је позитивно. Монографија пописује све оно што је о Гружи до данас написано што је посебна вредност дела. То могу само ентузијасти који живе оно што раде. Ова књига је темељ онима који даљу буду истраживали. Предлог рецензента Челиковића је да се Саша Зарић окрене Гружи у Другом светском рату и да ту тему доведе до краја у неким наредним издањима. Сам аутор је истакао да је желео да ради хронику свог села. Радећи на томе неких пет година, прелистао је многобројну литературу о Гружи и почео да записује историју читаве Груже. Схватао је да носи велику одговорност, да мора да проверава чињенице, и често се питао има ли право да се он тиме бави. Аутор се захвалио свим говорницима.
Наш закључак је да јесте имао правода се бави Гружом, да је врло успешно довео до краја задатак који је себи задао а ми ћемо подржати и све његове будуће подухвате којих се прихвати.
X