Готово да не постоји у граду неко ко не зна за берберницу „Први мај“. То је последња берберница у Горњем Милановцу, која је затворена , тачније приватизована 2013.године. У Карађорђеву улицу у којој се налазила више од пола века, пресељена је из кафане „Русијa” Андрије Прекића. Берберница „Први мај“ била је општинска. Имала је увек од четири до пет мајстора фризера-бербера. Била је у неким мoментима самостална радна организација, а у другим друштвена организација. „Први мај“ је била права традиционална берберница и до последњег дана постојања задржала је тај традиционални изглед и можда због тога привлачила суграђане свих генерација. Муштерије ове бербернице били су и сељаци који петком долазе у град, али и доктори и судије. Деведесетих година берберница је постала искључиви фризерски салон, јер су бербери у то време добили наредбу да због сиде и других заразних болести не смеју више да врше услуге бријања. На удару су се тада нашли прво стоматолози, па онда и бербери. Доста пута приликом бријања дешавало се да се посече и мајстор и муштерија, па може да дође до мешања крви што може да доведе до ширења заразе. Рукавице нису могли да носе,јер су им тако клизале ствари из руку. Алат бербера- фризера био је четка, сапун, бријачи, маказе, машиница . Када се избрије муштерији мајстор очисти лице алкохолом, па се након тога стави пудер у праху. Маказе, машинице, бријачи које су користили набављали су из Немачке. Машинице за шишање у почетку су биле ручне, а већ почетком седамдесетих увелико су почеле да се користе електричне. Маказе које су користили биле су чувене „Солингер“ . У радњи су имали и каишеве уз помоћ којих су оштрили бријаче. Жарко, Милена-Кума, Мићо, Мики и Миланка су бербери који су цео радни век провели у „Првом мају“ и за које зна сваки старији мушкарац у граду. Свако од њих имао је своју муштерију и нико није на друге гледао као на конкуренцију. Увек су имали пуну радњу муштерија који су на столицама поређаним уза зид целом дужином радње стрпљиво чекали ред код свог мајстора.
10
јун
2021
Категорија:Ризница прошлости