Посебна атмосфера увек када се приказују етнолошки филмови у Музеју рудничко-таковског краја. За неколико дана, 15. априла, обележавамо 25 година постојања. Постоје установе са много дужом традицијом али ми смо успевали да у претходном периоду превазиђемо својим пројектима локалне оквире, а да уједно чувамо тековину Другог српског устанка коју су нам преци оставили. Много већи музеји од нас не могу се похвалити снимањем етнолошких филмова, што је синоћ истакао и аутор виши кустос етнолог Милан Брајовић. Драго му је што иа подршку установе у којој ради јер то даје сасвим другачију димензију филмовима које реализује.

Приказали смо филм Тајна црквеног крова, који говори о светињи у Брезни, која је пострадала током земљотреса у Мионици 1999. Године, а кров који је реновиран 1969. Године, је дотрајао. Један од актера филма свештеник Дејан Ракић, говорио је о томе како је рад на реновирању цркве ујединио и обрадовао житеље Брезне и да се нада да потомци још дуго неће морати да брину о реновирању светиње већ само о својој духовности.

Изненадио је својим говором Младен Ковачевић, мајстор лимар који је са својим сином реновирао читав кров, као и његов отац  далеке 1969. Подсетио је шта је Брезна значила у устанцима и ратовима и да је близу две стотине житеља страдало у Првом светском рату. Сада становника у читавом селу нема ни стотину. То је наш највећи проблем.

Аутор филма Милан Брајовић захвалио се свим етузијастима који помажу да се реализују филмови, нарочито Слободану Поповићу који од првог филма са њим снима филмове, наравно без икакве надокнаде, само зато што воле филм. Зашто Тајна црквеног крова? На крову цркве у Брезни пронађени су и током првог и другог реновирања мајсторски предмети. Зашто су они горе? Случајни сведоци времена или намерно остављени за будуће генерације? Не знамо, а можда све тајне и не треба да откријемо.