ЛЕГАТИ И ЗБИРКЕ
Легат Настасијевића
Највећи део заоставштине познате горњомилановачке уметничке породице чине лични предмети, слике, књиге, документа, музичка и сценска дела која су припадала браћи Настасијевић: сликару Живораду (1893-1966), песнику и књижевнику Момчилу (1894-1938), композитору Светомиру (1902-1980) и књижевнику Славомиру (1904-1983).
Легат Боже Продановића
Академски сликар Божидар Продановић (1923-2006) дугогодишњи професор Факултета ликовних уметности у Београду, поклонио је 1977. године своме граду део сликарске заоставштине, који ће у виду легата постати део уметничке збирке Музеја рудничко-таковског краја. Легат чине 82 дела из пребогате сликарске продукције настале у периоду између 1939. и 1977. године (уља на платну, темпера, графике, акварели, цртежи, мозаици..).
Легат породице Лазић
Породица Лазић поклонила је општини Горњи Милановац део заоставштине Владимира Мише Лазића, његове сестре Гордане и мајке Зоре. Лазићи су стара горњомилановачка породица. Владимир Лазић се успешно бавио цртањем и сликањем. У оквиру легата су разна документа, белешке и писма, као и сликарски радови његове мајке и сестре.
Легат породице Лазић је неколико пута излаган а 1987. године приказан у целини у тадашњем Завичајном музеју. Од 1994. године налази се у Музеју рудничко-таковског краја.
Музејске збирке
Основу музејског фонда чини Конкордијева збирка. Сретен Љубеновић Конкордије родом из Пирота, доселио се у горњомилановачко село Брезну 50-их година XX века. Предано је сакупљао старине на ширем подручју Србије, а посебно на територији наше општине и излагао их јавности у порти брезанске цркве. Општина Горњи Милановац добија 1987. године око 2000 предмета из различитих временских периода, који су од 1994. године у трајном власништву Музеја рудничко-таковског краја.
Као и остале старине до којих је Музеј дошао путем поклона или откупа и предмети из Конкордијеве збирке разврстани су у неколико музејских збирки: археолошку, етнолошку, уметничку, нумизматичку и историјску.
Археолошка збирка
Највећи део археолошког фонда чине налази из Конкордијеве збирке, док је од 1994. године збирка у мањем обиму увећана предметима који су углавном случајно пронађени и поклоњени Музеју. Фонд археолошке збирке се попуњава и теренским ископавањима. Периоди неолита и енеолита су заступљени фрагментима посуда, каменим секирама, батовима и фрагментима антропоморфних фигурина. Најзначајнији предмет из гвозденог доба јесте бронзана гривна са урезаним орнаментима која представља најраније датовану музеалију (око 1200. године пре нове ере). Предмети из античког периода су керамичке посуде, бронзане фибуле, амајлија од кости... Најзначајнији налази који припадају средњем веку су четири сребрна новчића из времена цара Душана.
Прва археолошка истраживања Музеја обављена су 2004. године на локалитету Црквине у Доњој Врбави. Сондажно ископавање на локалитету Светиња у Јабланици предузето је 2005. године. У сарадњи са Археолошким институтом у Београду, 2005. године започет је пројекат Сахрањивање под хумкама у рудничко-таковском крају (те године испитане су две хумке у Дружетићима и две хумке у Гојној Гори). У циљу израде археолошке карте врши се регистровање и документовање археолошких објеката на територији Горњег Милановца.
Етнолошка збирка
Традиционална култура на територији општине Горњи Милановац нашла је запажено место у оквиру етнолошке збирке Музеја. Највећи број предмета је из Конкордијеве збирке. Радом на терену кустоси су највише путем поклона увећавали збирку. Она се састоји из више целина: пољопривредне алатке, алатке и занатски производи, прибор алатки за обраду вуне, лана и конопље, народна ношња и предмети покућства и посуђа. Већином су то музеалије из таковског краја као и метално посуђе пиротског краја. Ту је и део ношње традиционалне материјалне културе пиротског и таковског краја XIX и XX века. У кући кнеза Милоша у Горњој Црнући извршена је реконструкција покућства српске куће из прве половине XIX века. Паралелно са овом настала је и збирка у Коштунићима која броји 1200 експоната. На територији општине пописане су старе куће, а најрепрезентативнији примерци кућа биће уписани у „Атлас народног неимарства у Срба“.
Уметничка збирка
У уметничкој збирци Музеја рудничко-таковског краја налазе се уметнички радови везани за ликовно и примењено стваралаштво (слике, цртежи, графике, акварели, предмети примењене уметности) који се налазе у оквиру Легата Настасијевића, Божидара Боже Продановића, породице Лазић и уметничка дела која се налазе у оквиру збирке Сретена Љубеновића Конкордија. Дела примењене уметности изложена су и у сталним поставкама Музеја у Такову, Горњој Црнући и поставци "Поклони и откупи - време династије Обреновића".
Историјска збирка
Најзначајнији предмети у историјској збирци су из XIX века. У питању су: оружје и војна опрема (јатагани, кубуре, каранфилке, фишеклије, топовска ђулад...), реалије (остатак таковског грма, завеса и тепих из Старог двора, делови покућства из дворца у Такову...), знамења (Таковски крст, Орден Светог Саве, Орден Белог орла...), документа (писмо кнеза Милоша снахи Круни из 1829. године, читуље, тапије устаника...). Из прве половине XX века Mузеј чува велики број фотографија, докумената, знамења и оружја.
У оквиру своје нумизматичке збирке Mузеј поседује 22 од 26 апоена насталих у време династије Обреновића. У питању је први ковани новац модерне Србије: српски динар кован у бакру, никлу, сребру и злату у временском периоду 1868-1897.
Фотографска збирка
У Mузеју постоји фонд фотографија које имају историјску и документарно-уметничку вредност. Фонд чине више десетина оригинала портрета породице Обреновић, разгледнице старог Милановца, дописне карте војника - учесника ратова 1912-1918. Посебно место у збирци заузимају фотографије спаљеног Милановца 1941. Велисав Вуловић, ратни заробљеник из периода 1941-1945, поклонио је Музеју црно-белу фото - лабораторију, фотографски прибор, 90 црно-белих фотографија из заробљеништва и 360 колор дијапозитива овог краја и СФРЈ до 1980. године. У откупима, укупно има 16000 црно-белих квадрата негатива привредног и културног живота општине Горњи Милановац од 1952 до 1992. године.
Конзерваторско одељење
Једна од основних делатности Музеја је превентивна заштита и конзервација постојећих експоната и збирки. Конзерваторско одељење Музеја извело је у претходном периоду хемијско чишћење и заштиту првобитног иконостаса цркве Свете тројице у Горњем Милановцу, конзервацију надгробних споменика код цркве брвнаре у Такову, цркве Светог Николе у Брусници, цркве Светог Саве у Савинцу, 95 надгробних споменика у Орашцу и конзервацију спомен-плоча у порти манастира Светог архангела Михаила на Вујну. Ово одељење ради и на конзервацији керамике, камена и стакла а обављени радови се публикују у стручним часописима.
