СТАЛНЕ ПОСТАВКЕ

Поклони и откупи

"Поклони и откупи - време династије Обреновића" је назив сталне поставке смештене у поткровљу зграде Музеја. Поставка обухвата период владавине династије Обреновића и даје слику Србије у XIX веку. Поставка садржи портрете, документа, репродукције уметничких дела, фотографије, као и велики број оригиналних предмета који су припадали знаменитој српској династији или су из тог периода (тепих и завеса из Старог двора, делови покућства Таковског дворца, порцелански сервис Артемизе Христић, први ковани новац модерне Србије...).

Други српски устанак

"Други српски устанак и српска револуција 1804-1839" је стална поставка Музеја Другог српског устанка у Такову. Поставка је смештена у згради некадашње основне школе, задужбине краља Александра Обреновића из 1891. године. Кроз поставку је дат преглед догађаја у нововековној Србији од избијања Првог српског устанка (1804) до краја прве Милошеве владавине (1839), односно периода који се у историографији назива српска револуција.
У Музеју Другог српског устанка посетиоци су у прилици да виде уметничке слике, репродукције, документа, копије докумената, као и велики број оригиналних предмета (наоружање и војна опрема устаника, предмети за свакодневну употребу...).
Са поносом Музеј чува остатке најзнаменитијег храста у Србији под којим су на Цвети, 1815. године, вођени коначни договори о избијању Другог српског устанка. Такозвани Таковски грм, симбол слободе, народна традиција везала је за судбину династије Обреновића. Највећа грана храста одломила се 1860. године када је умро кнез Милош, мања 1868. када је убијен кнез Михаило, а 1902. олуја је из корена ишчупала храст и тако најавила слом династије Обреновића (1903).
У Музеју се налази и ремек-дело српског академског реализма - слика Паје Јовановића "Таковски устанак" из 1898. године, као и Милошева долама, ручни рад београдских терзија из 30-их година XIX века.

Кућа кнеза Милоша

"Српска кућа у првој половини XIX века" је стална поставка смештена у конаку кнеза Милоша у Горњој Црнући. Горња Црнућа се може сматрати првом али привременом престоницом Србије кнеза Милоша. У типичној брвнари "осаћанки" кнежева породица боравила је од 1814. до 1818. године, када нова престоница постаје Крагујевац. Стална поставка садржи копије докумената, репродукције фотографија и неколико оригиналних експоната везаних за устанички период. Један део конака има очуван аутентични амбијент, огњиште са делом покућства и зидану каљеву пећ.