Владарски дом Обреновића без икакве сумње спада у ред наших најзначајнијих династија. Државотворност, политички таленат и проницљивост основне су карактеристике владара ове знамените куће. Док су управљали Србијом Обреновићи су посебну пажњу поклањали рудничко-таковском крају, и то не без разлога. Њихова целокупна историја нераскидиво је везана за ове просторе, нарочито њени почеци. Данас многи не знају да је Вишња, мајка кнеза Милоша, родоначелника династије и предводника Таковског устанка подигнутог под столетним грмовима на Цвети 1815. године, у браку са Обреном Мартиновићем, из села Бруснице, родила сина Милана, по коме ће, испоставиће се касније, читава владарска кућа понети презиме. Такође, кнегиња Љубица била је пореклом из овдашње угледне фамилије Вукомановић, a краљица Драга рођена је 1866. године у Горњем Милановцу.
Обреновићи су током своје владавине учинили доста тога на унапређењу и развоју овог подручја. Велики број задужбина, честе посете Горњем Милановцу и околини и посебно неговање култа Милошевог устанка утицали су да се и данас на овим просторима, систематски и промишљено чува успомена на њих. Као референтна установа у области дефинисања и третирања наслеђа, милановачки музеј још од оснивања у континуитету попуњава своје збирке предметима, документима и ликовним делима који, на себи својствен начин, казују причу не само о приватном животу чланова овог знаменитог владарског дома, већ и о њиховој јавној делатности.
Систематично прибављање богатог и разнородног музеолошког материјала, класификованог у неколико засебних али међусобно повезаних збирки, омогућило је да се у музеју за свега шест месеци од оснивања, осмисли, припреми и у пракси реализује стална поставка назива Поклони и откупи – време династије Обреновић. Наиме, 17. септембра 1994. у поткровљу Брковића куће, јавности је по први пут приказана изложба, која већ две деценије, уз незнатне измене, сликовито говори како о члановима овог знаменитог владарског дома, тако и о целокупнoј историји Србије XIX века.
Конципирани према хронолошкој методи, Поклони и откупи, расветљавају улогу и значај свих пет владара династије Обреновић у свеобухватном развоју српског друштва. Изложбену поставку чине веома интересантни предмети. Према свом значају и ексклузивности издвајају се шоља и свећњак кнеза Михаила из његових бечких дана, затим правоугаони бордо тепих и свећњаци у облику јелена из Старог двора, као и луксузни сервис за ручавање од чешког порцелана Артемизе Христић, љубавнице краља Милана. Вредне помена су и олеографије последња два владарска пара Обреновића, насловна страна Валцера и Марша Краљице Драге, аутора Карла Мертла, као и оригинална позивница поводом освећењa темеља Таковског дворца из августа месеца 1899. године. Истовремено, неколико одликовања из друге половине XIX века, емисија кованог новца настала у периоду од 1868, па до 1897. године, као и књиге писане у част и славу Обреновића, заједно са већим бројем фотографија, дописних карата и разгледница, дају увид у оно шта су радили и чему су стремили владари ове куће, али и у жељу да се кроз пропаганду учврсти њихов положај у народу.
Најинтригантнији експонат везан за ову знамениту династију јесте Завеса из Старог двора, у којој су након завереничког убиства 29. маја 1903. године, била умотана тела краља Александра и његове супруге краљице Драге, а потом бачена са терасе двора. Захваљујући доброчинству манастира Враћевшнице, где је у „тишини“ чуван пуних девет деценија, Музеј је 1995. године добио на поклон ову драгоценост.
Причу о династији Обреновић, заокружује изложено покућство дворца у Такову, страдалог у пожару ратне 1917. године. Столица од пуног дрвета са кожним наслоном, богато декорисани есцајг израђен од сребра и шимшировог дрвета, порцелански тањири са монограмом Александра Обреновића, чинија за воће, као и веома луксузан вишеделни лустер од месинга, део су сведочанства о раскоши. Поред владара династије Обреновић, део сталне поставке прати и породицу трговца Николе Милићевића Луњевице, организатора српских устанака, најближег сарадника кнеза Милоша и рођеног деде краљице Драге. Лични предмети, односно фотографије и документа његове четврте супруге Ђурђије, затим ћерке Лене удате Павловић, односно унуке Војке Ане Луњевице, сведоче о успону једне од првих грађанских породица тадашње Србије.
И да би слика XIX, односно прве половине ХХ века, барем што се тиче рудничко-таковског краја била потпуна и јасна, логично је било да један и то не мали сегмент Поклона и откупа буде посвећен настанку и развоју градског средишта читаве области – Деспотовици, тј. Горњем Милановцу. Расположива и пажљиво одабрана грађа попут докумената везаних за оснивање града и његових институција, заједно са личним и покућственим предметима значајних Милановчана дају једну целокупну и свеобухватну слику историјског развоја града под Рудником. Оригинална писма, разгледнице, фотографије, цртежи и илустрације, примерци локалних новина, визит карте „виђенијих људи“, као и акције, односно менице банака, употпуњују поменуту причу, дајући јој „ноту“ тадашње градске свакодневнице.
Поставку прате предмети етнолошке и уметничке збирке, као вредна сведочанства свакодневице народног живота и сакралне прошлости овог простора.