Средњовековне фреске са Рудника

Привлачан због свог рудног богатства и благодарећи свом географском положају Рудник је често мењао господаре и био својеврстан политички барометар у оквиру српских земаља. Рударење је утицало да по рудничкој планини буде подигнуто више насеља саских рудара,  док је отварање трга за собом повукло и развој трговине, тако да су у средњовековном Рудничишту живели и Дубровчани, Которани, Арбанаси, Власи, Грци, понеки Млечанин, Фирентинац… У насељу урбаног типа какав је био Рудник, три су личности давале тон свакодневном животу: кефалија, као заповедник града и области, редовно Србин, кнез, као старешина локалног становништва, често Дубровчанин или приморац и цариник, тј. закупац царинског уреда, обично Дубровчанин или Которанин. У месту је живео и дубровачки конзул који је био задужен за правну заштиту дубровачких грађана.

Полазећи од приче у народу да се на имању породице Никић налазе остаци цркве, археолошка екипа састављена од археолога из Музеја рудничко-таковског краја и Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду поставила је 2010. године пробну сонду на овом локалитету. На источној страни грађевине, на месту где би требало да је апсида цркве, указао се зид са два улаза. Том приликом је откривен живописан надвратник од сиге украшен комбинацијом црвених, зелених и беж троуглова испуњених флоралним орнаментом.

Наредних година пронађена је фреска лучног облика. На широкој траци плаве боје насликан је низ палмета у срцоликим медаљонима који су уоквирени већим и обрнуто окренутим срцоликим медаљонима. Међу нађеним фрагментима живописа од посебног су значаја они који су припадали фигуралним представама. Издвојени су делови лица, нимбова и драперије, као и фрагменти где су насликани бисери и књига украшена драгуљима. По свој прилици ради се о деловима посебно наглашеног оквира који се могао налазити изнад фреско-иконе заштитника дома.

На локалитету је откривена грађевина прилично добре очуваности. Истраживања су показала да се ради о остацима профаног објекта, по свој прилици посебног карактера. У питању је грађевина која је имала два спрата. Доњи спрат је вероватно служио за економске потребе, док је унутрашњост горњег спрата била богато осликана фрескама, што указује на њену репрезентативност.

Према одликама живописа објекат би се најпре могао датовати у XIV век, док се на основу налаза грнчарије сврстава у XIV-XV век,  период највећег успона Рудника. Ко је био становник ове богато украшене грађевине? Српски властелин, цариник, конзул или богати трговац?

Ана Цицовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *