Скуп посвећен Обреновићима одржан у Музеју

У низу научних догађаја којима Музеј рудничко-таковског краја последњих година значајно доприноси истраживању историјске и културне баштине нашег краја, издваја се пројекат Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије. Под овим називом по други пут одржан је 16. новембра 2012. године скуп у Галерији Музеја рудничко-таковског краја, а колико је сам пројекат значајан указује и чињеница да га је од самог почетка својим финансијским средствима подржало Министарство културе и информисања. Пројекат су осмислили кустоси нашег Музеја Ана Боловић, историчар уметности и Александар Марушић, историчар. Прва фаза пројекта, започета прошле године, указала је на чињеницу да су овакви скупови неопходни, и да није довољно само бити стручан и приљежан научни радник већ и своја сазнања поделити са стручном јавношћу.

Пројекат је усмерен на музеје и приватне збирке а заједничка нит је династија Обреновић и њихово наслеђе.Ове године представило нам се  десет предавача, а по први пут Дом Јеврема Грујића и Музеј ПТТ, чије збирке до сада у Горњем Милановцу нисмо имали прилике да упознамо.

Музеј ПТТ је представио концепцију поставке музеја са посебним акцентом на време кнеза Милоша и начине преношења поште у његово доба. Такође, представљени су документи које ова збирка поседује а односе се на период династије Обреновић.

Дом Јеврема Грујића указао је на спону и значај дипломате и правника Јеврема Грујића, његове потомке и везу са Обреновићима. Презентација је представила значајну збирку оружја, уметничких дела и намештаја из Дома Јеврема Грујића из Београда.

Иако непланирано, импозантно предавање Музеја из Аранђеловца указало је на везу династије Обреновић и Буковичке Бање указавши да је сам развој ове бање и изградња Старог здања, задужбине Обреновића из 1872. године, директно везан за  ову династију.

Историјски музеј Србије представио је значајну грађевину – конак кнеза Милоша у Топчидеру, архитектуру конака у поређењу са другим Милошевим задужбинама, распоред просторија, уметничку вредност здања, некадашњи изглед у поређењу са данашњим, околину конака, значај спомен-чесама и споменика које су Обреновићи подизали.

Музеј града Београда представио је потом конак кнегиње Љубице, данас значајан изложбени простор Музеја града Београда, а некадашњи дом кнегиње и Милошевих потомака.

Споменик кнезу Милошу у Пожаревцу, историјске податке и документе  везане за откривање споменика представио је Народни музеј из Пожаревца.

Значајно је било и представљање Музеја из Краљева, који је акценат ставио на изводе из стране штампе о династији Обреновић које овај Музеј поседује у својој збирци. Такође, представили су и веома значајну збирку личних предмета породице Обреновић.

 Народни Музеј из Крагујевца био је спречен да учествује на самом скупу али је њихов рад Обреновићи у Збиркама Народног музеја у Крагујевцу ипак презентован.

Разлику између архивских и музејских збирки дочарао је Међуопштински историјски архив из Чачка, приказавши документе породице Обреновић које поседују у својој архиви.

Једну од најзначајнијих збирки о Обреновићима, свакако поседује наша општина. Династија Обреновић, кнез Милош као њен родоначелник, још од Другог српског устанка сматрали су рудничко-таковски крај својим темељом. Кнегиња Љубица и кнез Милош као изузетно побожни владари, велики значај давали су манастирима и црквама и то не само својим задужбинама. Манастир Враћевшница, за њих је имао осим историјског значаја у Другом устанку и након тога, велики утицај на њихове животе. Био је њихово духовно средиште. Вредност збирке о Обреновићима која се налази у манастиру Враћевшница, презентовала је Ана Боловић, кустос историчар уметности нашег музеја, указавши и на ову везу Обреновића и манастира. Манастир Враћевшница и данас се одужује Обреновићима брижљиво чувајући њихове предмете. Збирку манастира чине: намештај Обреновића, огледало краљице Наталије, кревет са монограмом М.О., салон краља Александра Обреновића, печати манастира које је Милош користио, портрети, итд. и чувају се у манастирској ризници.

Сви учесници изразили су жељу да оваквих окупљања буде више и да Горњи Милановац и Музеј рудничко-таковског краја буду поново домаћини.

У име Музеја, скуп је водио Александар Марушић. Овим окупљањем завршена је друга фаза пројекта, а у наредној, која ће бити реализована следеће године, биће публиковани сви радови презентовани у самом пројекту Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије.

 

                                                                   М.Глишовић 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *