У Галерији музеја је 26. априла представљена књига „Старо војничко гробље у крагујевачким Шумарицама“. О књизи су говорили директорка Спомен – парка „Крагујевачки октобар“ Маријана Станковић и аутор књиге Ненад Карамијалковић, директор Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу.
Аутор књиге Ненад Карамијалковић је на њеној изради радио три године, истражујући у војним и историјским архивима Србије, Аустрије и Немачке. Овај пројекат је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. Циљ монографије је свеобухватни приказ, историјски и етнолошки, Старог војничког гробља у крагујевачким Шумарицама, али и изграђивању примереног односа према овој локацији у будућности. Старо војничко гробље у Шумарицама је деценијама после Другог светског рата девастирано и потпуно запуштено постало било предмет бројниг градских легенди од којих већина није истинита. Ова књига даје одговоре на питања ко је све и од када на њему сахрањиван.
Историчари су доста лутали када је у питању година формирања овог гробља. Крагујевачко војно гробље је формирано упоредо са подизањем Војне болнице 1867. године, која је по мишљењу дугогодишњег начелника санитета Владана Ђорђевића била најбоља зграда у Крагујевцу. Данас је то Касарна „Милан Благојевић“. Гробље је старије него што се мислило. Најстарији сачувани надгробни споменици на Војничком гробљу потичу из 1868. године, и управо због тога је већина истраживача сматрала да је то и година настанка гробља. Међутим, увидом у матичне књиге умрлих крагујевачких цркава сазнајемо да се на овом локалитету војна лица сахрањивана још 1866. године.
Први сахрањени на Војном гробљу је био осамнаестогодишњи Живојин Јовановић из Крагујевца покопан 31. августа по старом, односно по новом календару 12. септембра. Занимљиво је да се на Војничком гробљу сахрањују искључиво војници и подофицири (не и официри који су као угледни чланови друштва иако преминули у Војној болници сахрањивани на варошком гробљу). Али, било је и преседана попут два покопана робијаша, једног цивилног радника ВТЗ-а и лица преминулих за време колере (због удаљености гробља и спречавања заразе) 1913. године међу којима се налазе и две зене (једине на овој локацији). Ипак међу сахрањенима на овом простору већину чине младићи преминули током служења војног рока у Крагујевцу, војници регрутовани за војне вежбе или мобилисани током ратних дејстава, подофицири, добровољци, војни службеници при Шумадијској дивизији и Војнотехничком заводу, као и питомци Војнозанатлијске и Артиљеријске подофицирске школе. Преминули војници били су из свих крајева Србије, а било је жртава и из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Бугарске, Аустрије, Турске и Русије. Најмлађи сахрањени на гробљу био је седамнаестогодишњи питомац Артиљеријске подофицирске школе Миливоје Новаковиц из Ужица (преминуо од шлога) а најстарији шездесетдвогодишњи добровољац Новица Лопушина (Медвеђа) жртва Првог балканског рата. Било је и случајева преузимања посмртних остатака од стране породица и покопа у њиховим родним местима. Међутим дозволе за ексхумације су ретко даване. У већини случајева узрок смрти сахрањених на овом гробљу била је болест, скоро половина сахрањених умрла је од запаљења плућа, па тек потом од ратне ране, несрећни случајеви, а ретко убиства и самоубиства.
Војничко гробље се значајно увећава током балканских ратова (1912-1913.) када се велики број рањеника смешта у крагујевачку Војну болницу као једну од три сталне у Србији. По Карамијалковићу до тада је сахрањено преко хиљаду војника. Током Првог светског рата у Шумарицама су сахрањивани рањеници са Цера и Колубаре, а затим и умрли током епидемије тифуса 1915. године. У том периоду у крагујевачким војним болницаа преминуло је 3.449 војника као и бројни лекари и здравствени радници.
Доласком окупаторских трупа у Крагујевац 1. новембра 1915. године Војничко гробље у Шумарицама није утихнуло. Сви аустроугарски војници преминули у Крагујевцу до ослобођења сахрањивани су у Шумарицама за њих на посебно направљеној парцели баш на месту где је 1998. године подигнут Споменик српском војнику. Преминули немачки војници у Првом светском рату сахрањивани су на обали реке Ждраљице у оквиру ВТЗ-а. Војници премунули током служења војног рока у Крагујевцу и околини сахрањивани су у Шумарицама и између два рата. Већина покопаних била је српске нацционалности, али има и имена других нације са свих простора новоформиране државе. У то време због бољих санитетских прилика и модерније медицинске опреме и број смртних случајева био је знатно мањи него у 19. и на почетку 20. века.
Два значајна догађаја десила су се на Војном гробљу током међуратног периода. Прво је река Ждраљица у поплави 1925. године однела један део немачког гробља са своје обале код ушћа у реку Лепеницу. Због тога су градске власти одлучиле да се гробље прекопаи да се остаци немачких војника око 60-70, пренесу у Шумарице. Други је био пројекат санације Војничког гробља реализован 1928. до 1930. године. Гробље се простирало на 2,67 хектара и било је ограђено жицом. Са гробља су уклоњене све стре крстаче и подигнуто је 3.200 нових дрвених крстова на којима су исписани бројеви, јер су спискови покопаних изгубљени током Првог светског рата.
Гробље у потпуности мења изглед током Другог светског рата. Преуређено је 1942. године под руководством Еугена Клетија функционера Фолксбунда. Тада су посмртни остаци 3.274 војника пребачени у централну гробницу испод Каменог лава (174 немачких, 1.000 сустроугарских и преко 2.000 српских војника). Парцеле са остацима војника сахрањених до Првог светског рата и између ратова нису диране а проширена је парцела немачких војника погинулих у Другом светском рату. Последње особе сахрањене на гробљу су немачки војници погинули 20. и21. октобра 1944. године и тројица црвеноармејаца.
Војничко гробље у Шумарицама спасила је шеста посета друга Тита Крагујевцу 1978. године. Гробље је било у јако лошем стању, када је превагнуо став да га треба средити и обновити у оквиру новосаграђене Етно куће, а за потребе Титове посете. Етно кућа је изгорела 1991. године. Поново је гробље обнављано у периоду 1994/95. и 2017. године. Данас са 157 надгробних и 89 бетонских крстова и два уметничка споменика чини целину шумаричког војног меморијала .Осим изузетног историјског значаја ово гробље има и етнолошки значај. Реч је о правој скулпторској галерији разноврсних дела сепулкарног градитељства, преко које пратимо развој богате народне уметности од средине 19. века до средине 20. века.
Монументални споменик каменог лава-чувара гробља у Шумарицама заузима централно место на Старом војничком гробљу и то јенајстарији очуван споменик у Крагијевцу стар 105 година. Првобитно је требало да краси улаз у крипту Карађорђевића на Опленцу. Радио га је италијански уметник Ерминије Дори из Падове. Наручио га је краљ Петар Први Карађорђевић.
На овом гробљу сахрањено је 30 војника из рудничко таковског краја.
