Предмети из Таковског дворца

Изграђен народним „кулуком“ за непуне две године, Дворац у Такову предат је на коришћење последњим Обреновићима на Малу Госпојину 1901. Тадашњи начелник Рудничко округа Светозар Шурдиловић, био је „главни иницијатор“ читавог посла, надајући се да ће тако стећи посебан углед и привилегије код краљевског пара и њиховог најближег окружења. Трагични догађаји који ће убрзо следити не само да ће проузроковати одлазак са историјске сцене знамените владарске куће, већ ће у знатној мери одредити судбину летњиковца подигнутог недалеко од знаменитог Милошевог грма.

Троспратна грађевина „швајцарске спољашњости, односно шумадијске унутрашњости“, за веома кратко време је запустела и почела пропадати. Како то доликује нама, целокупно покућство, од безмало 2500 предмета, махом употребне вредности, добило је нове власнике тако што се, било на законит или незаконит начин, нашло у власништву многобројних установа, али и приватних лица. Заборављен, и огољен, дворац је задобио коначан ударац током Првог светског рата када је у пожару скоро потпуно нестао са лица земље, да би коначан крај следио у наредном великом рату, године 1943.

Иако основан пре непуне две деценије, наш музеј успео је да дође у посед одређеног броја експоната за које се поуздано зна да су били саставни део инвентара Таковског дворца. Ради се о 14 предмета смештених у посебном кутку сталне милановачке поставке.

Део богато декорисаног есцајга израђен од пуног сребра и шимшировог дрвета, затим порцелански тањири, са монограмом Александра Обреновића, округла и флорално орнаментисана  зелена чинија за воће, односно  четири веома елегантне стаклене чаше, без икакве сумње привлаче велику пажњу све бројнијих посетилаца, Синђелићеве 7.

Истовремено, масивна дрвена столица, са кожним наслоном, и складним рукохватом, изрезбарена и украшена четворострана шкриња са поклопцем, као и веома луксузан многоделни лустер од месинга, са средишњим кобалтним делом „плитке“ површине, употпуњавају причу о летњиковцу, који сплетом разних околности никада није засијао онако као је то у моменту његовог настајања било замишљено…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *