Предавање о великим зверима

Наша галерија угостила је синоћ заљубљенике у природу и очување биљног и животињског света. У госте смо позвали Природњачки музеј, кога красе изузетне изложбе о д ауторских до интерактивних намењених најмлађима. Њихова тема биле су велике звери, вук, рис и медвед и наши простори. Да ли те звери живе код нас, и да ли их се треба плашити. Пре саме презентације и разговора, посетиоци су попунили анкету о томе каква су њихова сазнања о великим зверима, како су до тих сазнања дошли да ли би волели да знају више.

У свету се обраћа велика пажња на праћење животињског света, што код нас траје тек од 2005. Године како је рекао господин Пауновић директор Природњачког музеја. Са друге стране, ако погледамо мапу Европе, многе земље су потпуно истребиле велике звери нарочито медведа док их код нас још увек има и научници помоћу специјалних огрлица могу да прате њихово кретање, храњење, препливавање преко Дрине динарске популације или прелазак у Бугарску карпатске популације. Код нас се појављује и шакал од већих животиња који има значајну улогу у природи. Неке животиње стручњаци су пребацивали из Западне у Источну Србију.

Вукова има више у Европи него медведа. У Србији их има око 1000 јединки и поулација је стабилна. У Војводини је потпуно заштићен а у другим крајевима је заштићен ловостајем.И шакали и пси луталице нападају стоку, и често се деси да они више нападају стоку иако ће јавно мњење увек окривити вука за штету. У народу је он значајна животиња, и та традиција остаје до данас. Вук је оличење слободе и дивљине.

Рис је мало познат у односу на вука и медведа. Карпатска популација рисева се шири на југ и исток. Балкански рис живи у Македонији, Црној Гори, Србији и ова популација је у стагнацији за разлику од карпатске која се шири. Карпатски рис се проширио и у Словенији. У Србији их има око 600 док балканског има око 20 примерака

Одстрељује се око 200 вукова годишње у Србији а лов на риса је забрањен у потпуности. Истакнуто је да дивље звери не треба припитомљавати јер су оне онда изгубљене за природу.

И за људе и за звери има довољно места у нашим крајевима. Оне су благо које треба сачувати а људима треба помоћи да не трпе штету од звери.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *