ПОМЕН ГЕНЕРАЛУ ТЕРЗИЋУ

На градском гробљу као и претходник година, одржан је годишњи помен ђенералу Божидару Терзићу који је преминуо на данашњи дан 1939. године. Историјски час одржао је историчар Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја. Помену су присуствовали представници цркве, господин Лазар Николић, председник Скупштине општине Горњи Милановац, представници Војске Републике Србије, као и три одељења Гимназије „Таковски устанак“, што нам је посебно драго и на чему се захваљујемо руководству, професорима и ученицима. Помену су такође присуствовали представници Удружења бораца ратова од 1912-1918.

У Горњем Милановцу је рођен Божидар Терзић, будући Армијски генерал и Министар војни, ађутант Њ.В. Краља Петра Карађорђевића, командант Шумадијске дивизије I реда. Истицао се задужбинарским радом заједно са мајком Јерином са којом је прешао и Албанију. Својим, не само новчаним прилозима највише је помагао родно село Горње Бањане, горњомилановачку гимназију као и Цркву Свете Тројице. Најзначајнији период његове војне каријере је учешће у ослободилачким ратовима 1912-1918. Априла 1913. био је постављен за команданта Шумадијске дивизије I позива. Ова дивизија водила је тешке али и успешне борбе на Рајчанском Риду и Дренку. Одликован је Орденом Карађорђеве звезде IV реда са мачевима за заслуге стечене у рату 1912-1913. Реконструкцијом кабинета Николе Пашића постаје министар војни 6. децембра 1915. године. У чин ђенерала унапређен је 29. јуна 1916. године.
Иако је мало времена провео у родном крају, гајио је према њему велику љубав и старао се за његов напредак. Био је председник и члан Удружења Рудничана у Београду. 1938. године, посетио је горњомилановачку гимназију и предао на поклон 243 књиге и 30 обвезница Ренте за ратну штету. Том приликом основан је фонд Задужбина мајке Јерине и сина јој Божидара П. Терзића армијског генерала. Исте године, приложио је милановачкој цркви емајлирани крст, епитрахиљ проткан златом и нов часовник за звоник. У родном селу мајке, Горњи Бањани, подигао је водовод са модерним чесмама. На његов позив владика Николај Велимировић, посетио је ово село на Дан покрова Пресвете Богородице 1938. године. Преминуо је у Београду, 29. септембра 1939. године. Последњи испраћај приређен је у Београду и Горњем Милановцу. Сахрањен је 1. октобра у породичној гробници у Горњем Милановцу.

Музеј рудничко-таковског краја

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X