У петак 14. маја у Народном музеју у Крушевцу, а у оквиру манифестације Ноћ музеја, отворена је изложба Српски војници умрли у Холандији 1917-1919. Овом приликом представљена је и истоимена књига.
Изложба „Српски војници умрли у Холандији 1917-1919“, аутора Фабија Вендрига, Тање Вендриг и Џона Стинена, и књига настала је као резултат истраживачког рада у оквиру пројекта „Српски војници умрлу у Холандији 1917-1919“, који су финансирали Министарство културе и информисања, Музеј рудничко-таковског краја, Амбасаде Краљевине Холандије у Београду и Удружења потомака ратника 1912-1920, Пожаревац. Књига и изложба представља допринос у осветљавању сећања на војнике који су умрли у Холандији крајем Првог светског рата.
Након уводне речи директора Горана Васића, директора Народног музеја у Пожаревцу, публици су се обратили аутори изложбе Ана Јелић, историчар уметности, Ненада Карамијалковића, етнолаг и антрополог као и аутор књиге Фабијан Вендриг.
Својим говором изложбу је отворио Његова екселенција господин Јоуст Реинтјес, амбасадор Краљевине Холандије у Београду. Амбасадор Јоуст Реинтјес је у свом говору истакао да су у раду на књизи и изложби откривене блиске везе између два народа, као и приче о невероватним херојима српским војницима. Једна таква прича долази управо из Горњег Милановца-прича о браћи Рајичић. У сачуваном чланку у Холандским ховинама Табантија из 1919. године, сопмиње се како су 4 српска војника, која су умрла од последица шпанског грипа, сахрањена на холандском гробљу уз највеће почасти. Том приликом чалан породице једног од сахрањених војника присуствовао је сахрани и дозвољено му је да баци грумен земље у братовљев гроб. Реч је о Сретену и Драгу Рајичић војницима из Горњег Милановца.
Сто година након Версајског мировног споразума (1919-2019), којим је формално завршен Први светски рат, мало је позната чињеница да је један број српских заробљеника у Првом светском рату боравио у неутралној Холандији, као и да је њих стотинак војника преминуло и покопано на холандском државном тлу. По завршетку рата лука у Ротердаму служила је да се војници ту опораве и врате у домовину. Међу заробљеницима било је преко 4.000 Срба. У периоду између 11. јануара и 7. фебруара 1919. године, 91 српски војник умро је на холандском тлу у девет разлиитих градова Холандије од последица шпанаског грипа. На Реформаторском гробљу у Гардерену, налази се споменик сећања на српске војнике који су преминули од последица шпанског грипа 1919. године одмах након Првог светског рата. На споменику је исписано 29 имена српских војника који су умрли у Гардерену, 21 војник који је умро у Најмегену и њих 14 који су умрли у Енсхедеу… Овај споменик поставило је посланство Краљевине СХС у априлу 1919. године. Сплетом различитих околности, посмртни остаци српских војника су 1938. године, а у договору са владом Краљевине Југославије, после низа перипетија, пребачени у заједничку гробницу у Маузолеј у Јиндриховицама, Чешка, где се и данас налазе. У Архиву Србије постоје документи који се односе на ексхумацију посмртних остатака војника и гробова.
Изложбом су обухваћени правни аспекти и избијање Првог светског рата, Учешће Србије у Првом светском рату, злочини који су вршени над ратним заробљеницима у логорима за ратне заробљенике, рад хуманитарних организација, репатријација преко Холандије, њихова смрт и ексхумација, опис споменика у Гардерену и маузолеј у Јиндриховицама где су српски војници нашли своје коначно пребивалиште, као и приче о војницима тј. о породицама и потомцимаових војника. Изложбу употпуњују предмети из збирке МРТК којисе односе на тематику Првог светског рата, као и фотографије, разгледнице које се односе на војнике Сретена и Драга Рјичића. Међу фотографијама је и оригинална фотографија из Ротердама из болнице, 1919. године, где је међу медицинским особљем и болесним војницима и Драго. Сретен је нажалост преминуо, док се Драго вратио у ГМ и наставио породичну трговину.
Један од аутора књиге Фабијан Вендриг нагласио је даје први пут био у Србији 2002. године и да је видиео да су људи у Србији гостољубиви према странцима. Негде око 2012. године видео је споменик у Гардерену са именима српских војника. Желео сам да истражим њихово порекло. Тражио сам по холандским и српским архивима. Тако сам дошао до закључка да је на холандском тлу сахрањен 91 српски војник истакао је Фабијан Вендриг.
Реконструкцијом историјске приче преко двојезичне публикације и двојезичне документарне изложбе, одаје се заслужено поштовање и признање војницима и њиховим породицама тј. потомцима и да се на тај начин њихова имена отргну од заборава.
Публика ће моћи изложбу да погледа до 15. јуна у Народном музеју у Пожаревцу.
