Изложба мати Ана Аџић у Крагујевцу

Синоћ смо у Крагујевцу у галеријском простору Универзитетске библиотеке отворили изложбу „Мати Ана Аџић:духовно чедо владике Николаја“.Била нам је част да пред многобројном публиком представимо нашу изложбу и обимну публикацију која је пратила изложбену поставку а коју је финансирало Министарство културе и информисања. На позив госпође Леле Вујошевић из Научно истраживачког центра САНУ, у сарадњи са Гакултетом педагошких наука и архивом из Јагодине, уприличили смо овај догађај. Управник центра САНУ, професор Милош Ђуран, поздравио је госте и истакао чиме се све центар бави. Вече су увеличали чланови црквеног хора Свети Сава при цркви на Аеродрому у Крагујевцу који су певали „Господи помилуј, господи прости“, под управом јереја Ивана Антонијевића. У име наше установе обратио се директор музеја Александар Марушић, који је истакао да ми као државотворни крај, имамо обавезу да баштинимо и истражујемо важне историјске догађаје али свакако да не смемо заборавити да истичемо све важне личности које су обележиле историју нашег краја а мати Ана је свакако обележила историју 20. века у нашем крају. Истакао је затим, да су ауторке изложбе Весна Ћурчић и Мирјана Глишовић испоштовале све хронолшке и методолошке принципе, неопходне за истраживање. Нинослав Станојловић, историчар један од аутора у јагодинском зборнику који је посвећен мати Ани а који је објављен крајем прошле године, говорио је о значају породице Аџић, и о утицајима порекла Наде Аџић, о њеним богословским прецима са мајчине и очеве стране. Присутне је обасјао својим говором владика Јован Шумадијски који је говорио о свом првом сусрету са мати Аном, у Студеници на једној од многобројних слава, које Студеница у току године слави. Када се она појавила, за владику Јована који је тада био дечачић, била је посебна. Како каже, сви су шапутали када је пролазила а он је питао ко је она када шапућу. Одговорили су му:“Она је чедо владике Николаја“. Истакао је синоћ владика да мати Ана ходала по земљи а живела на небу. Мало је говорила, врло ретко, тихо и одлучно. Када је неко долазио у Враћевшницу, по изгледу није могао да зна ко је игуманија, јер ни по чему није желела да се издваја. Током боравка у Америци, владика Јован је имао прилику да види и добије на поклон преписку владике Николаја и Наде Аџић, потоње игуманије Ане и деце из хранилишта „Богдај“. Прегледао је писма и пронашао писмо владике Николаја који пише Нади Аџић, да на муслимански празник води децу у џамију, на католички католичку децу у католичку цркву и наравно, православну децу да стално води у цркву. Међу дечјим радовима и писмима, пронашао је да је Нада Аџић питала децу шта би волели да њихов деда владика (тако су владику звали у Македонији) буде. Један од одговора гласио је: „Волео бих да деда владика буде светац!“ Други одговор био је: „Волела бих да деда владика буде свето миро!“ Толико је владика њима значио, а нама синоћње вече које нам је још једном показало да мати Ана заслужује истраживачку пажњу. Илијана Чутура, говорила је о зборнику који је Факултет педагошких наука објавио, о радовима и примењеној методологији, а посетиоци су након тога погледали изложбену поставку.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *