Љубица Цуца Сокић, СТО СА ВИШЕ БОЦА, уље на платну, 1968.

Сликарство и мој живот су једно исто“ – говорила је Љубица Цуца Сокић, једна од највећих српских уметница. Рођена 1914. године у Битољу, гимназију је похађала у Београду где је и студирала сликарство код Бете Вукановић, Љубе Ивановића и Ивана Радовића, а усавршавала се у Паризу. Била је један од оснивача групе „Десеторица“ и професор Академије ликовних уметности у Београду од 1948. до 1972. године. Умрла је 2009. године, у 95-ој години живота.

Осим по свом особеном интимистичком сликарству, Љубица Цуца Сокић ће остати упамћена и по тестаменту којим је своја дела завештала музејима широм Србије, са тачним инструкцијама „где ће шта да иде“. Међу повлашћенима се нашао и наш Музеј када је након њене смрти добио на поклон слику „СТО СА ВИШЕ БОЦА“ из 1968. године. Ово дело припада њеној апстрактној „нереалној“ фази, када се уметница већ посветила упрошћавању форми и геометризацији елемената и мотива, утврђујући свој особен израз.

Поред жеље да њене слике поред београдских красе и друге музеје у земљи, сликаркина последња воља је била и да се на најлепши начин одужи организаторима Првог бијенала југословенске минијатурне уметности када је, 1989. године у нашем граду, освојила Grand-prix за оба своја изложена дела „Без назива“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X