|
ПЕТИ БРОЈ ЗБОРНИКА
Ових дана из штампе је изашао нови, пети по реду, Зборник радова Музеја рудничко-таковског краја. Једанаест стручних радова из области археологије, историје уметности, историје, историје књижевности и етнологије обрађује различите теме из прошлости нашег краја. Овом приликом доносимо вам наслове свих радова: Д. Радичевић, Ј. Ђорђевић, А. Цицовић, Прелиминарни резултати археолошких истраживања на Руднику у 2009. години, А. Цицовић, Извештај са сондажних ископавања на локалитету "Светиња" у Јабланици 2005. године, А. Боловић, Ризница манастира Враћевшница, М. Лукић Цветић, Рафаиловићи и Луњевице - породична сећања, И. Мандић, Штампа у Горњем Милановцу између два рата, А. Марушић, Рудничко-таковски крај у листу "Преглед цркве епархије жичке", М. Радојчић, Здраствене задруге у рудничко-таковском крају,затим две теме које је обрадио М. Брајовић, Галовића пољана и Собрашица у Брезни, М. Даниловић Момчило Настасијевић и Коста Милићевић, Б. Ломовић, Веселин Брезанац - песник завичају непознат. Као посебна целина издваја се темат под насловом Хроника 2008-2009, где је на 62 стране на веома детаљан начин представљена активност музеја током последње две године. Редакцијски одбор Зборника чине М. Врбашки, др К. Николић, мр Д. Радичевић и Б. Челиковић, уједно и уредник. Као ликовно графички уредник потписан је Р. Петровић, коректор М. Пејовић, и преводилац на енглески А. Боловић. Насловну страну израдио је В. Тројанчевић користећи фотографије С. Савовића. На крају рецимо да овај број има укупно 311 страна и штампан је у тиражу од 500 примерака.
|
|
|
РЕХАБИЛИТОВАН ДРАГИША ВАСИЋ
Правда јесте можда спора, али је достижна. Ову крилатицу потврђује случај нашег суграђанина, великог српског књижевника и политичког делатника, Драгише Васића (1885-1945). Наиме он је одлуком Земаљске комисије Србије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача зл. бр. 48 од 24. марта 1945. године проглашен ратним злочинцем. У пресуди је за жртву злочина именован српски народ, а као врста злочина: издаја народа.
У рубрици Опис извршења злочина наведено је да је Драгиша Васић учествовао на Конференцији у Београду одржаној 5-7. фебруара 1942. године под председништвом Милана Аћимовића, министра унутрашњих послова у влади Милана Недића, на којој је уговорена политичка и војна сарадња са Немцима и заједничка акција против партизана. Да парадокс буде већи Драгиша Васић није ни присуствовао овој конференцији, а влада која је исту организовала још раније је за Васићем издала потерницу, а као таоци у Бањичком логору биле су његова супруга Наталија и кћерка Тања.
Након пресуде Земаљске комисије Србије, Срески народни суд у Горњем Милановцу и Срески народни суд трећег реона града Београда донели су пресуде о конфискацији имовине Драгише Васића у Горњем Милановцу и Београду. Ове пресуде не само што су Драгишу Васића лишиле части и достојанства, већ су значиле брисање његовог имена и дела из српске културне баштине тако да је његово дело било недоступно и прећутано готово пола века.
Рођен у Горњем Милановцу 1885. године, дипломирани правник, адвокат, резервни официр, учесник Балканских и Првог светског рата, двадесетих година припадник и гласноговорник Републиканске странке, један од челника Српског културног клуба и уредник Српског гласа, дописни члан Српске краљевске академије, сарадник бројних часописа, аутор више књига, у време Другог светског рата припадник Југословенске војске у отаџбини и један од њених идеолога, под још увек недовољно расветљеним околностима убијен априла 1945. године.
За живота објавио је следеће књиге: Карактер и менталитет једног поколења (1919), Два месеца у Југословенском Сибиру (1921), Црвене магле (1922), Утуљена кандила (1922), Витло и друге приче (1924), Деветсто трећа (1925), Утисци из Русије (1928), Приповетке (1929) и Пад са грађевине (1932).
Питање рехабилитације Драгише Васића покренуло је Удружење књижевника Србије пре две деценије. Гојко Тешић га је уврстио у антологије Српска авангардна приповетка и Утуљена баштина, а потом приредио његова Сабрана дела која је објавила београдска Просвета. У исто време, почетком деведесетих година прошлог века, Маринко Арсић Ивков приређује његова Изабрана дела и носећи је писац у његовој антологији Српска анатемисана приповетка. Мило Ломпар је његовом делу посветио студију Модерна времена у прози Драгише Васића, а Драгомир Костић своју докторску тезу, објављену под насловом Његова душа још увек лута. Од 1990. године до данас сва његова дела поново су штампана, нека више пута.
И завичај великог књижевника дао је пуни допринос повратку великог књижевника у српску културу. Библиотека Браћа Настасијевић је 2003. године као прву књигу у библиотеци Завичајни писци објавила његову збирку приповедака Утуљена кандила, чије је представљање уприличено приликом прославе 150. година од оснивања града, говорили Никола Милошевић, Мило Ломпар и Тања Васић. Поводом 120.годишњице рођења и 60.годишњице смрти Драгише Васића Музеј рудничко-таковског краја организовао је септембра 2005. године научни скуп Живот и дело Драгише Васића уз учешће преко 20 најеминентнијих научних радника. Том приликом је на месту где се налазила његова кућа постављена спомен плоча, а учесници скупа су упутили писани захтев српској влади да се отворе архиви ОЗНе и УДБе и да се између осталог расветли судбина Драгише Васића и да се његовом судском рехабилитацијом скине мрак са његовог лика и дела. Зборник радова са овог научног скупа објавио је Музеј крајем прошле, а стручној јавности је представљен јуна ове године у Српској академији наука.
И коначно Окружни суд у Београду, у већу састављеном од судија Снежане Николић Гаротић, председника већа, Сање Агатновић и Бранислава Босињковића, на седници одржаној 3. децембра 2009. године, донео је решење којим се усваја захтев Тање Васић-Јанићијевић за рехабилитацију њеног оца Драгише Васића.
На крају образложења пресуде стоји: ....С тога налазећи да и поред тога што је очигледно професионална и морална рехабилитација покојног Драгише Ваића већ одавно готова, те да није било услова за доношење одлуке да се он прогласи за издајниока народа, суд је одлуку Земаљске комисије прогласио ништавом и утврдио да су ништаве све њене правне последице, те усвојио захтев за рехабилитацију покојног Драгише Васића.
|
|
|
УМЕТНОСТ КАО СУДБИНА ПОРОДИЦЕ - Изложба Живорада Настасијевића у Петровцу на Млави
У петак 25. децембра у Галерији Завичајног музеја Петровца на Млави отворена је изложба под називом „Уметност као судбина породице“ којом је представљен део Легата браће Настасијевић из Музеја рудничко-таковског краја. Повод за ово гостовање јесте обележавање десетогодишњице постојања петровачког Музеја, о чијем раду је говорила директорка ове институције, Анђелка Станисављевић. Уз подсећање на животни и стваралачки пут Живорада Настасијевића, изложбу су отворили Борисав Челиковић, директор Музеја РТК и Ана Боловић, кустос, аутор поставке и каталога. Петровачка публика моћи ће да погледа 40 уља на платну, осам цртежа, две фреске, личне предмете и фотографије овог значајног милановачког сликара до краја јануара 2010. године.
|
|
|
АУТОНОМИЈА МИШЉЕЊА - Разговори са Дарком Танасковићем
Библиотека "Браћа Настасијевић" и Музеј рудничко-таковског краја у четвртак 24. децембра у Галерији Музеја представили су књигу Милоша Јевтића "Аутономија мишљења - разговори са Дарком Танасковићем". О 181. књизи у Колекцији "Одговори", која представља раскошну интелектуалну ширину проф. др Дарка Танасковића, дипломате и стручњака за оријенталне језике и културу, говорили су Ненад Кецмановић, Слободан Гавриловић, Борисав Челиковић, Милан Тасић, Дарко Танасковић и Милош Јевтић.
|
|