Хуманост као предуслов за опстанак

Предавање проф. др Милана Радовановића на тему Холандско Милосрђе и Срби у Великом рату- Неми сведоци

У Галeрији музеја рудничко-таковског краја 10. фебруара проф. др Милан Радовановић одржао је предавање и уједно представио своју књигу Холандско Милосрђе и Срби у Великом рату- Неми сведоци. Проф. Милан Радовановић завршио је Машински факултет у Београду, где је и докторирао из области науке о топлоти. На Машинском факултету је радиокао професор, био је шеф одсека за термичке процесе, а у периоду од 1989. до 1994. године био је декан Машинског факултета. У Холандији на Универзитету Твенте радио је такође као професор. Објавио је преко 400 стручних радова у земљи и иностранству. Проф. Радовановић водио је низ домаћих и међународних научних пројеката. Био је члан експертског тима Националног програма за штедњу енергије и обновљиве видове енергије Министарства науке и техничког развоја у периоду од 2002. до 2008. године. Од 2002. до данас председник је термичара Србије. Био је и председник Савеза филателиста Србије од 2004. до 2007. године. Већ 10-ак године бави се поштанском историјом Србије у Првом светском рату. Круна тог рада су пет књига објављених у периоду 2013. до 2017. године: Савезници и Срби у Великом рату 1914-1915, Срби и савезници у Великом рату 1916-1918, Французи и Срби у Северној Африци, Холандско Милосрђе и Срби у Великом рату, Бугарска окупација Србије. Заједнички поднаслов за све ове књиге је Неми сведоци, јер је реч о фотографијама, писмима, документима која су путовала са бојишта и ка њему.

Сазнање да су током Првог светског рата Холанђани упутили заробљеним и интернираним Србима у логорима Аустроугарске и Немачке преко 47.000 пакета инспирисало је проф. Радовановића да се овом тематиком озбиљније позабави. Холандија је у току Првог светског рата била неутрална земља, а о њеној помоћи се мало или готово ништа не зна. После неколико појединачних иницијатива да се стање повређених и заробњених војника у логорима побољша у Мастрихту, у Холандији је 15. фебруара 1915. године основано Удружење Међународно милосрђе за рањене и ратне заробњенике свих земаља, које је на добровољној основи упућивало новац, средсва за живот, одећу, обућу и друге неопходне ствари војницима у логорима. Ово Удружење имало је своју секцију од средине 1917. године и у Србији, а секретар секције у Србији била је Мирка Грујић, ћерка нашег уваженог дипломате и државника Јеврема Грујића. Мирка је била интелигентна и образована жена, говорила је неколико језика, сликала је и свирала клавсен. Преко Српског одбора дала је непроцењив допринос помоћи нашим заробљеницима у Немачкој и Аустроугарској. Током Балканских ратова и на почетку Првог светског рата радила је у Четвртој резервној болници Кола српских сестара у Београду. Са српском војском се повлачила преко Албаније. Одликована је за свој рад Медаљом за храброст. После рата постављена је за председницу Кола српских сестара на чијем челу је провела 20 година. У току 1916. године радила је на додели новчане помоћи избеглим чиновничким породицама из фонда Мејбел Грујић. Наредне 1917. године у Хагу је организовала Комитет за слање хране ратним заробљеницима и интернираним породицама у оквиру „Међународног милосрђа за рањене и ратне заробљенике свих земаља“. Свој живот посветила је свима којима је помоћ била потребна.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *