Ћурчија

Причу о занaтима настављамо причом о последњим  и годинама јединим ћурчијама  у милановачкој општини. То су били Слободан и Десанка Максимовић.  Слободан  је рођен 1912. године у Мајдану. Као доброг ђака „Привредно друштво“ га шаље у Дарувар на изучавање ћурчијског заната. „Привредно друштво“ се између ратова старало о добрим, али сиромашним ђацима и слало их у различите средине на изучавање оних заната који су у том моменту били потребни месту одакле је ученик долазио. Након четири године учења заната, враћа се у Мајдан где отпочиње бављење овим послом као најмлађи, али и једини ћурчија у околини. Убрзо због обима посла сели се у град. Слободанова супруга Десанка је удајом за њега,  врло брзо научила занат, којим су се бавили до краја живота. Ћурчије су мајстори који су се бавили штављењем коже, па су познати и као кожувари или кожушћари. До XIX века прављени су кожуси једноставног кроја, без украшавања, тек касније почињу да се украшавају и боје. Почетком XX почињу да се праве и други одевни предмети од коже. Десанка и Слободан су штавили  коже и домаћих и дивљих животиња за „патос“, шили кожухе, шубаре, посебно су били познати по „астраган“ шубарама, бунде и друге одевне предмете од коже. Радили су по поруџбини. Све операције штављења радили су ручно, а шили су на машинама „сингерицама“. Сезона штављења почињала је на пролеће. Прво се кожа олеши, штави, па се опере на реци. Онда се оштављена кожа офарба, искроји и затим се шије. Основни алат ћурчије били су строжук, шпакна, бурад, каце, качице и сингерица. Након Слободанове смрти 1982. године Десанка наставља да се бави овом послом. Њихови синови , чак и поред својих занимања, имају дипломе квалификованих кожарских радника кожарске струке. И унуке и унуци завршили су школе у вези са кожарским занатом и прерадом коже. Данас нико од породице Максимовић не живи у Горњем Милановцу. Десанка је радила све до своје смрти 2008. године.  За ћурчијски занат се сигурно може рећи да је то занат који нестаје. Са појавом индустрије овај занат се гаси, што је случај и са готово свим старим занатима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X