НОВОСТИ


<<< ПРЕТХОДНА СТРАНА | СЛЕДЕЋА СТРАНА >>>

ЕТИКА У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ

У Легату браће Настасијевића 24. марта одржано је изузетно занимљиво и поучно предавање под називом Етика у савременом друштву. О овој универзалној, и увек актуелној теми надахнуто и занимљиво говорили су филозофи и угледни просветни радници Иван Ружичић и Бојан Недељковић. Објашњавајући мотиве који су их покренули да организују циклус предавања из области филозофских дисциплина, попут етике или естетике, навели су заједничку жељу да се обнови просветитељски рад и некада популарно задужбинарство, али и да се кроз један академски дијалог укаже и осуди сваки облик екстремизма. Оба наша саговорника указали су да је етика итекако данас потребна и да је ми, или барем они добри људи, свакодневно испољавају. Велики број присутних пажљиво је испратио овај несвакидашњи догађај.

ИЗЛОЖБА СЛИКА МИЛАНА ТУЦОВИЋА

У галерији Музеја рудничко-таковског краја у четвртак, 18. марта, у 19 сати, отворена је изложба слика Милана Туцовића „У очекивању промене“. Заједно са аутором и директором Музеја, изложбу је отворио Никола Мирков, директор Радио-телевизије Србије. Рођен 1965. у Пожеги, Милан Туцовић дипломирао је вајарство на Факултету примењених уметности у Београду 1991. године, да би се крајем студија потпуно посветио сликарству. Излагања на више самосталних изложби у земљи и иностранству, најчешће у Паризу, издвојила су га као изузетну појаву у српској уметности. У његовом сликарству присутни су трагови југословенског надреализма и његовог продужетка кроз струју „фантастичног сликарства“, а поступком магичног реализма, у класичној техници уља на платну или дасци, Туцовић ствара своје „призоре тишине и спокоја“.
Међу радовима који су изложени у Галерији Музеја у Синђелићевој, посетиоци ће моћи да погледају циклус слика "Дама и једнорог", као и његову последњу слику „Меморија пристаништа“, која је настајала од 2006. до 2009. године, а изузетна је и по својим димензијама (2,20 х 2,80 цм). Изложба ће бити отворена до 9. априла 2010.

ПРАИСТОРИЈСКА НЕКРОПОЛА У ГАЛЕРИЈИ МУЗЕЈА

У четвртак, 25. фебруара у Галерији Музеја рудничко-таковског краја отворена je изложба ПАУЉЕ - некропола бронзаног и гвозденог доба. Ради се о изложби једног од најзначајнијих локалитета овог периода у Србији, који се налази у близини Лознице. Поставка изложбе је реализована у сарадњи са Музејом Јадра из Лознице.
Присутнима се обратила виши кустос Рада Глигорић, која је један од аутора поставке и пратећег каталога, заједно са својом колегиницом Јагодом Цанић Тешановић. Сви заинтересовани могу сваког радног дана до 16. марта посетити ову занимљиву изложбу и упознати се са предметима старим и до три ипо хиљаде година.

ПЕТИ БРОЈ ЗБОРНИКА

Ових дана из штампе је изашао нови, пети по реду, Зборник радова Музеја рудничко-таковског краја. Једанаест стручних радова из области археологије, историје уметности, историје, историје књижевности и етнологије обрађује различите теме из прошлости нашег краја. Овом приликом доносимо вам наслове свих радова: Д. Радичевић, Ј. Ђорђевић, А. Цицовић, Прелиминарни резултати археолошких истраживања на Руднику у 2009. години, А. Цицовић, Извештај са сондажних ископавања на локалитету "Светиња" у Јабланици 2005. године, А. Боловић, Ризница манастира Враћевшница, М. Лукић Цветић, Рафаиловићи и Луњевице - породична сећања, И. Мандић, Штампа у Горњем Милановцу између два рата, А. Марушић, Рудничко-таковски крај у листу "Преглед цркве епархије жичке", М. Радојчић, Здраствене задруге у рудничко-таковском крају,затим две теме које је обрадио М. Брајовић, Галовића пољана и Собрашица у Брезни, М. Даниловић Момчило Настасијевић и Коста Милићевић, Б. Ломовић, Веселин Брезанац - песник завичају непознат. Као посебна целина издваја се темат под насловом Хроника 2008-2009, где је на 62 стране на веома детаљан начин представљена активност музеја током последње две године. Редакцијски одбор Зборника чине М. Врбашки, др К. Николић, мр Д. Радичевић и Б. Челиковић, уједно и уредник. Као ликовно графички уредник потписан је Р. Петровић, коректор М. Пејовић, и преводилац на енглески А. Боловић. Насловну страну израдио је В. Тројанчевић користећи фотографије С. Савовића. На крају рецимо да овај број има укупно 311 страна и штампан је у тиражу од 500 примерака.

ВОЈСКА СРБИЈЕ У ТАКОВУ

Припадници Команде за обуку Војске Србије у склопу активности планираних поводом обележавања Дана државности Републике Србије и Дана војске Србије посетили су 11. фебруара Музеј Другог српског устанка, цркву брвнару и Знаменито место "Таковски грм", где су се упознали са богатом културно-историјском баштином рудничко-таковског краја. Високу војну делегацију предводио је заменик команданта команде за обуку, бригадни генерал Миодраг Вукмировић. Овом приликом кустосу Музеја Александру Марушићу, уручена је захвалница у част досадашње врло успешне сарадње.

ОБОГАЋЕНА ЛИКОВНА ЗБИРКА

Ликовна збирка Музеја откупом од колекционара из Београда обогаћена је за два уметничка дела. Ради се о цртежу Зорице Симеoновић Лазић који показује предео из околине Горњег Милановца а израђен је 1917. године и о припремној скици за пејзаж која је највероватније рад Живорада Настасијевића.
О стваралаштву Зорице Симеoновић Лазић и њене деце Гордане и Владимира Мише Лазића сведочи заоставштина која се чува у нашем Музеју - Легат Породице Лазић. Ова изузетна уметница, која је због избијања Првог светског рата прекинула школовање на Уметничко-занатској школи у Београду, на којој је била један од најбољих ђака, доселила се у Горњи Милановац и ту основала породицу. Како су од њених радова остала сачувана само три овај њен рани цртеж даје нам бољи увид у њено уметничко изражавање.

РЕХАБИЛИТОВАН ДРАГИША ВАСИЋ

Правда јесте можда спора, али је достижна. Ову крилатицу потврђује случај нашег суграђанина, великог српског књижевника и политичког делатника, Драгише Васића (1885-1945). Наиме он је одлуком Земаљске комисије Србије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача зл. бр. 48 од 24. марта 1945. године проглашен ратним злочинцем. У пресуди је за жртву злочина именован српски народ, а као врста злочина: издаја народа. У рубрици Опис извршења злочина наведено је да је Драгиша Васић учествовао на Конференцији у Београду одржаној 5-7. фебруара 1942. године под председништвом Милана Аћимовића, министра унутрашњих послова у влади Милана Недића, на којој је уговорена политичка и војна сарадња са Немцима и заједничка акција против партизана. Да парадокс буде већи Драгиша Васић није ни присуствовао овој конференцији, а влада која је исту организовала још раније је за Васићем издала потерницу, а као таоци у Бањичком логору биле су његова супруга Наталија и кћерка Тања. Након пресуде Земаљске комисије Србије, Срески народни суд у Горњем Милановцу и Срески народни суд трећег реона града Београда донели су пресуде о конфискацији имовине Драгише Васића у Горњем Милановцу и Београду. Ове пресуде не само што су Драгишу Васића лишиле части и достојанства, већ су значиле брисање његовог имена и дела из српске културне баштине тако да је његово дело било недоступно и прећутано готово пола века. Рођен у Горњем Милановцу 1885. године, дипломирани правник, адвокат, резервни официр, учесник Балканских и Првог светског рата, двадесетих година припадник и гласноговорник Републиканске странке, један од челника Српског културног клуба и уредник Српског гласа, дописни члан Српске краљевске академије, сарадник бројних часописа, аутор више књига, у време Другог светског рата припадник Југословенске војске у отаџбини и један од њених идеолога, под још увек недовољно расветљеним околностима убијен априла 1945. године. За живота објавио је следеће књиге: Карактер и менталитет једног поколења (1919), Два месеца у Југословенском Сибиру (1921), Црвене магле (1922), Утуљена кандила (1922), Витло и друге приче (1924), Деветсто трећа (1925), Утисци из Русије (1928), Приповетке (1929) и Пад са грађевине (1932). Питање рехабилитације Драгише Васића покренуло је Удружење књижевника Србије пре две деценије. Гојко Тешић га је уврстио у антологије Српска авангардна приповетка и Утуљена баштина, а потом приредио његова Сабрана дела која је објавила београдска Просвета. У исто време, почетком деведесетих година прошлог века, Маринко Арсић Ивков приређује његова Изабрана дела и носећи је писац у његовој антологији Српска анатемисана приповетка. Мило Ломпар је његовом делу посветио студију Модерна времена у прози Драгише Васића, а Драгомир Костић своју докторску тезу, објављену под насловом Његова душа још увек лута. Од 1990. године до данас сва његова дела поново су штампана, нека више пута. И завичај великог књижевника дао је пуни допринос повратку великог књижевника у српску културу. Библиотека Браћа Настасијевић је 2003. године као прву књигу у библиотеци Завичајни писци објавила његову збирку приповедака Утуљена кандила, чије је представљање уприличено приликом прославе 150. година од оснивања града, говорили Никола Милошевић, Мило Ломпар и Тања Васић. Поводом 120.годишњице рођења и 60.годишњице смрти Драгише Васића Музеј рудничко-таковског краја организовао је септембра 2005. године научни скуп Живот и дело Драгише Васића уз учешће преко 20 најеминентнијих научних радника. Том приликом је на месту где се налазила његова кућа постављена спомен плоча, а учесници скупа су упутили писани захтев српској влади да се отворе архиви ОЗНе и УДБе и да се између осталог расветли судбина Драгише Васића и да се његовом судском рехабилитацијом скине мрак са његовог лика и дела. Зборник радова са овог научног скупа објавио је Музеј крајем прошле, а стручној јавности је представљен јуна ове године у Српској академији наука. И коначно Окружни суд у Београду, у већу састављеном од судија Снежане Николић Гаротић, председника већа, Сање Агатновић и Бранислава Босињковића, на седници одржаној 3. децембра 2009. године, донео је решење којим се усваја захтев Тање Васић-Јанићијевић за рехабилитацију њеног оца Драгише Васића. На крају образложења пресуде стоји: ....С тога налазећи да и поред тога што је очигледно професионална и морална рехабилитација покојног Драгише Ваића већ одавно готова, те да није било услова за доношење одлуке да се он прогласи за издајниока народа, суд је одлуку Земаљске комисије прогласио ништавом и утврдио да су ништаве све њене правне последице, те усвојио захтев за рехабилитацију покојног Драгише Васића.

УМЕТНОСТ КАО СУДБИНА ПОРОДИЦЕ - Изложба Живорада Настасијевића у Петровцу на Млави

У петак 25. децембра у Галерији Завичајног музеја Петровца на Млави отворена је изложба под називом „Уметност као судбина породице“ којом је представљен део Легата браће Настасијевић из Музеја рудничко-таковског краја. Повод за ово гостовање јесте обележавање десетогодишњице постојања петровачког Музеја, о чијем раду је говорила директорка ове институције, Анђелка Станисављевић. Уз подсећање на животни и стваралачки пут Живорада Настасијевића, изложбу су отворили Борисав Челиковић, директор Музеја РТК и Ана Боловић, кустос, аутор поставке и каталога. Петровачка публика моћи ће да погледа 40 уља на платну, осам цртежа, две фреске, личне предмете и фотографије овог значајног милановачког сликара до краја јануара 2010. године.