У Музеју рудничко-таковског краја 14. децембра, предавање о српским војницима из Првог светског рата који су преминули у Холандији, одржали су Татјана Вендриг, професорка енглеског језика и књижевности, Фабијан Вендриг, политиколог и Џон Стинен, виши саветник у Министарству унутрашњих послова Краљевине Холандије. Њих троје су и аутори публикације „Српски војници умрли у Холандији 1917-1919“, коју су такође представили овом приликом.
Познато је да је у Холандији, као неутралној земљи, вршена размена војника током и после Првог светског рата. Споразум из 1917. године подразумевао је да се 17. 000 војника интернира на тло Холандије. Тако је на хиљаде избеглица и затвореника доспело у Холандију, а били су распоређени широм земље. По завршетку рата, лука у Ротердаму је служила да се војници врате у своју домовину. Међу заробљеницима било је преко 4. 000 Срба. У периоду између 11. јануара и 7. фебруара 1919. године, 91 српски војник умро је на холандском тлу од последица „шпанске грознице“. Сви они су били сахрањени у Холандији. Један од предавача, Фабијан Вендриг испричао је се за ову тему заинтересовао када је у Гарденеру, Холандија, открио да постоји споменик на коме се налазе имена српских војника који су умрли у рату. Заједно са Татјаном и Џоном креће у истраживање. Откривају да, иако се помиње да су тела војника ексхимирана и враћена у домовину, у званичним документима се наводи да је да су посмртни остаци војника пребачени у Чехословачку. Наиме, у Архиву Југославије у Београду су пронашли два важна документа, а који се тичу ексхумације и гробова војника. Сазнали су да су остаци 91 српског војника који су преминули на тлу Холандије, од последица болести, смештена у заједничку гробницу у Јиндриховицама, данашња Чешка. Татјана је овом приликом испричала причу о Ђорђу Вукосављевићу војнику из Крагујевца, који је преминуо од последица болести 1919. године у Холандији и открила шта повезује овог војника са Горњим Милановцем. Међу писмима које је Ђорђе слао својој супрузи Лепи, а остала су сачувана бригом његове праунуке Зорице Јелаче, постоји писмо које је Лепи послао Драгомир Драги Рајичић трговац из Горњег Милановца. Он јој у писму изражава жаљење што мора да је обавести о смрти жсупруга Ђорђа, откривши да га је познавао од 1917. године, али и да је он такође изгубио брата. То писмо, као и исечци из холандских новина, а који помињу да је брат брату био на сахрани, омогућили су им да повежу Сретена Рајичића и Драгомира Драга Рајичића. До тог проналаска између ове двојице сличност је била само у презимену, и тим истраживача није знао да су њих двојица у крвном сродству. Џон Стинен је ближе објаснио ток истраживања, и како су повезали браћу Сретена и Драга из Горњег Милановца, истакавши да је то био дуг и нимало лак процес. Нажалост, Сретен није успео да преживи, умро је од последица болести, док се Драго вратио у Горњи Милановац и наставио да ради као трговац. О породици Рајичић више је рекла Ана Јелић, кустос музеја, истакавши да су Рајичићи били угледна и уважена милановачка породица, као и је Драго имао радњу, коју је наследио од оца Владимира, а налазила се у данашњој Карађорђевој улици. То је била луксузна радња за продају Сингер машина, радио апарата и бицикала. Ову причу је за потребе истраживања ауторима изложбе својевремено испричао господин Радослав Раде Богосављевић, који је као дечак запамтио Драга и његову радњу. Породица Рајичић је утицала на културни, привредни и економски развој града како у пероду пре Првог, тако и између два рата. Њихова породична гробница се налази на милановачком гробљу. Предавање прати изложба „Сретен и Драго Рајичић учесници Великог рата“, чији су аутори Татјана Венрдиг, Фабијан Вендриг, Џон Стинен и Ана Јелић, као и изложба „Епопеја Великог рата“ чији су аутори Александар Марушић и Ана Ранковић. Изложбе употпуњују многобројни предмети из збирке Музеја рудничко-таковског краја, као и предмети колекционара Момчила Пауновића са Рудника, затим ту је и оригинална фотографија на којој је Драго Рајићић приказан са делом медицинског особља и болесним војницима у болници у Ротердаму из 1919. гоине, а власништво је Џона Стинена. Поред Сретена, у Холандији су преминули Тихомир Јовановић, Марјан Марјановић и Божидар Радовановић такође из Горњег Милановца. У наредном периоду биће говора о њима. Бројна публика је имала прилике да чује две песме „Тамо далеко“ и „Пукни зоро“ коју су извели ученици Економске школе „Јован Жујовић“ под руководством вероучитеља Горана Вучковића и професорке историје Снежане Недић. Велику помоћ приликом презентације пружила је професорка енглеског језика Гордана Секулић.
Изложбу о Великом рату и породици Рајичић сви заинтересовани моћи ће да погледају до 10. јануара 2019. године.
