Орден таковског крста

Орден таковског крста

Орден таковског крста

Збирка Знамења Музеја рудничко-таковског краја обухвата ордене, медаље и споменице из различитих временских периода. Најзначајније место, свакако, припада првом домаћем ордену, Таковском крсту. Установљен је 1865. године, приликом прославе педесетогодишњице Другог српског устанка. Михаило Обреновић је, у знак сећања на кнеза Милоша и устанике, додељивао Таковски крст преживелим учесницима, а породице изгинулих добијале су Спомен медаљу.

Посетиоци музеја у Такову у прилици су да погледају Орден Таковског крста III реда, Орден Таковског крста IV реда (власништво Небојше Смиљанића из Такова) и Спомен медаљу 50-годишњице Другог српског устанка (власништво Михаила Јовичића из Горњег Милановца).

Основу ордена чини бело емајлирани осмокраки крст укомпонован у светоандрејски крст (део најзначајнијег руског ордена). У средини се налази књажев монограм „МО III“ са круном и около натпис „ за веру књаза и отечество“. На реверсу је грб кнежевине Србије. Цео орден III степена обавија зелено емајлирани венчић, док код IV реда истоветни венчић обавија само средишњи део. Орден вишег реда носио се о врату, на црвеној траци од рипса са плаво-белом пругом по ивици, док се орден нижег степена носио на прсима.

Изглед и намена ордена коначно су дефинисани у време владавине краља Милана. Орден Таковског крста, који се додељивао за ратне заслуге, добио је 1883. године између ордена и круне два водоравно постављена метална мача, док је мирнодобски остао исти. Ово, у почетку искључиво војно одликовање, масовно се додељивало у последњој деценији 19. века, да би са смрћу последњег Обреновића 1903. године нестало из употребе.
Грађевина је конципирана као приземна са пространим поткровљем, до кога води раскошно дрвено степениште. Поред тога, у њеном ентеријеру издвајају се централна просторија са камином у левом углу, још једна просторија великих димензија, две мање, кухиња и подрум. Оно што унутрашњости „Брковића куће“ даје посебну драж, јесу лучни пролази кроз које све просторије комуницирају међусобно, као и њена упечатљива спољашњост са великим кровним забатом који носи два мала прозорска отвора поткровља и надкриљује улазну партију, стварајући неку врсту спољашњег предворја. Захваљујући свом репрезентативном изгледу и функционалности, била је изузетно подесна за Музеј рудничко-таковског краја, који је у њој званично смештен од 1994. године.

Владислав Тителбах

Опширније
X