ОБРЕНОВИЋИ У МУЗЕЈСКИМ И ДРУГИМ ЗБИРКАМА СРБИЈЕ И ЕВРОПЕ, ПЕТИ ТОМ У НАШОЈ ГАЛЕРИЈИ

Иако већ имамо дугачко искуство рада на публикацији „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“, представљање у својој средини је увек посебан изазов. Синоћ смо имали част да пети том публикације представе: директор Музеја Александар Марушић, који уз Ану Ранковић, од самог почетка прикупља радове, успоставља контакте са многим установама и истраживачима, потом један од рецензената др Милош Тимотијевић, историчар, како смо синоћ истакли рецензент свих пет томова публикације, човек који се све време  живо интересује за пројекат, долази до нових идеја, анализира и предлаже шта још треба обухватити „Обреновићима“. Аутор је низа изузетно вредних публикација и многобројних научних радова.

Други гост-домаћин синоћ је био Борисав Челиковић идејни творац пројекта кога смо питали да ли се надао да ће публикација доживети пет објављених томова и припрему шестог. Одговорио је да није очекивао и да му је драго што је имао веру у свој тим, и истакао да ово није пројекат важан за Горњи Милановац, ми јесмо део тога али пре свега важан је за Србију.

Милош Тимотијевић је истакао да је сменом династије и то таквом каква је била убиство краља Александра и краљице Драге, а потом избијањем  Великог рата када је страдао сваки други мушкарац у Србији, сећање на Обреновиће је скоро потпуно нестало. Није имао ко да памти. У Другом светском рату опет је нестало наше благо сећања у страдању, паљењу и убијању становништва. Захваљујући Борисаву Челиковићу и тиму Музеја рудничко-таковског краја, покренута је идеја да се обнови сећање на Обреновиће, истакао је Милош Тимотијевић. Због тога је овај пројекат изузетно важан.

Сви истраживачи су били изненеађени шта се све чува у музејским, архивским, манастирским збиркама а наричито шта се све чува и на који начин, у страним збиркама. По томе се види какав утицај су Обреновићи имали на историју 19. века.

Посебно нам је драго што је о пројекту први пут говорио Борисав Челиковић. Људи су мишљења да смо ми са „ове стране“ Рудника обреновићевци а са „оне“ карађорђевићевци, како је синоћ истакао. Због тога је логично  било да пројекат покрене баш Музеј рудничко-таковског краја. Од Обреновића су покушавали да направе врло негативне личности у сваком погледу током историје. Сећање на Обреновиће се развило у негативном контексту. Тек 90-их година 20. века се Обреновићи враћају у историју Србије. Сем биографије Гавриловића, готово да нема значајнијих биографија о кнезу Милошу. О Обреновићима се не зна сразмерно њиховом значају. Зато је наша одлука била да дамо свој допринос расветљавању историје. Истакао је да је наш крај значајан када се истражује средњи век, да је важан период 19. века и да треба да истичемо период 60-их година 20. века, „златно доба“ наше привреде. Истакао је да ове године славимо јубилеј имена нашег града, које је такође везано за Обреновиће. То је један од темеља наше историје.

Ово што је започето треба наставити, а с обзиром на знање које Музеј поседује Челиковић верује да ћемо доћи до 10 објављених томова публикације. Овај пројекат је дар ове средине нашем народу и нашој земљи. Имамо с чим да се поносимо а има и држава. Истакао је да су његове жеље и подршка уз све наредне пројекте Музеја рудничко-таковског краја, на чему смо посебно захвални.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X