МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ

Правих вредности се изнова треба подсећати! Баш то смо се потрудили да синоћ докажемо и у тој намери смо и успели. Поводом 50 година од смрти нашег најпознатијег етнолога Миленка С. Филиповића, приредили смо вече њему у част. Вече које широке масе треба да чују јер тек знајући своје порекло могу да кроче у бидућност.

Наши гости синоћ, били су: Јован Томовић, један од најуспешнијих привредника југословенског простора и један од саговорника и домаћина Миленка С. Филиповића, када је истраживао таковски крај, потом Драгомир Антонић, који је професионалну каријеру посветио баш етнологији и историчар Борисав Челиковић, који као један од уредника „Службеног гласника“ објављује фототипска издања Српског етнографског зборника, у коме знатан део чине дела Миленка С. Филиповића.

Јован Томовић је своја сећања о Филиповићу започео описом његовог физичког изгледа и карактерних особина, као и његовом заинтересованошћу не само за тему којој је посветио пажњу већ на све детаље сеоског живота. Услови за мукотрпно истраживање таковског краја нису били повољни. Послератно време донело је неповерење код људи и они нису били отоврени за разговор, да говоре о својим прецима и о свом животу. Путеви су били макадамски испуњени рупама а превоза није било било па је до удаљених крајева Миленку С. Филиповићу било тешко да дође. То га није омело да стрпљиво своје истраживање до краја, и да још стрпљивије сачека објављивање књиге.

Драгомир Антонић, наш истакнуто етнолог рекао је да ниједно своје истраживање или научни рад  није започео а да се не позове на истраживање Миленка С. Филиповића, а исто важи и за све остале научне раднике. Говорио је о биографији Миленка Филиповића, његовом школовању и мукотрпном професионалном путу, јер му је због опредељења у Другом светском рату био забрањен рад са ђацима, већ само истраживање и публиковање радова. Једна од његових ћерки такође је етнолог и она је објавила опсежну библиографију његових радова.

Челиковић је у концизној, поучној беседи рекао да наш крај није истраживан као целина. Села су била у различитим срезовима и искористио је прилику да  наброји све истраживаче нашег краја: Мишковића, Ракића, Љубу Павловића, Илића, који је истражио Брђане, а онда је Миленко Филиповић, интердисциплинарни научник описао Таково. Нажалост, простор Такова описан је 50 година после истраживања качерског краја, а са друге стране, Таково је истражио најбољи научник тог доба што је изузетно значајно. Челиковић је објаснио да се Филиповић није бавио само пореклом становништва већ и многим терминима из етнологије,  народним обичајима, гробљима. Набројао је његова значајнија дела и цитирао значајне делове појединих Филиповићевих дела. Филиповић нам је оставио много. Велика је срећа што је баш он истражио наш крај, јер то отвара пут новим истраживањима. Питање је само ко ће вршити будућа истраживања,  јер у данашњој етнологији за оваква истраживања нема места. Таквих етнолога попут Филиповића више нема. Челиковић се захвалио Музеју што је организовао ово вече, јер је оно управо култура сећања која је свима нама преко потребна.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X