ИЗЛОЖБА НАША ИСТОРИЈА НАША СЕЋАЊА

У Галерији Музеја рудничко-таковског краја отворена је изложба Наша историја наша сећања, која је реализована у сарадњи Француског института у Србији са Mission du centenaire (Pariz) и Schneider Electric Srbija, каао и са са градским управама, архивима, музејима и библиотекама градова Београд, Кладово, Књажевац, Лесковац, Неготин, Ниш, Пирот, Прокупље, Врање, Зајечар и стручним сарадницима др Станиславом Сретеновићем, историчарем (саветник и аутор исторријских текстова за изложбу) и др Александром Мирић, архитекта-конзерватор (саветница за пројекат прикупљања и приређивања сведочанстава грађана).
На самом почетку присутнима се обратио директор Александар Марушић истакавши задовољство што је изложба уприличена у Музеју рудничко-таковског краја, посебно се захваливши господину Jean-Baptiste Cuzinu, саветнику за културну и научну сарадњу Француске амбасаде и директору Француског института у Србији, Соњи Филиповић координаторки пројекта и преводиоцу, и историчару др Станиславу Сретеновићу коаутору изложбе. Марушић је истакао да је историја српског народа пуна ратних разарања, битака, нестајања, подсетивши присутне да је прошле године обележен један век од ослобођења Горњег Милановца. Током рата Србија је имала своје пријатеље и савезнике, а један од најзначајнијих сваезника била је управо Француска. Овом приликом је на изложби, без обзира што наш крај баштини много угледних официра као нпр. Божидар Терузић, Љубо Милић, Спасоје Тешић, изложен материјал који је везан за Срета Сретеновићу из села Семедраж, а који је заслужан за ослобођење Битоља 1916. године, и Станимира Раловића, капетана II класе, носиоца ордена Легије части. Породица Раловић је сачувала заоставштину свог претка и овом приликом уступила један део Музеју за изложбу. Поставку су употпунили и предмети из збирке Музеја и приватне колекције колекционара Момчила Пауновића са Рудника. За поставку изложбе била је задужена Ана Јелић, кустос историчар уметности из Музеја рудничко-таковског краја. Гостима се обратио и један од аутора изложбе историчар др Станислав Сретеновић ракавши да је путујући из Београда ка Горњем Милановцу гледао поља и благе долине око Рудника и да није могао а да се не сети да су управо та поља Шумадије и дивне природне лепоте инспирисале многе наше пријатеље и саборце од пре 100 година. Сретеновић је био пре 11 година такође гост Музеја, и том приликом је говорио о француско српским односима између два светска рата. Овом приликом Сретеновић је поменуо име француског географа Гастон Гривијеа, чије име у великој мери говори о трагици Првог светског рата, али и о томе колико су пропатили и наши савезници. Гривије је био вероватно најбољи познавалац Србије и Шумадије. Његова докторска дисертација била је везана за Шумадију и овај крај. Док је боравио у Београду радио је на Универзитету и истраживао је у Шумадији. Међутим. његов живот је прекинут негде на фронтовима Првог светског рата 1914-15. године и на жалост није успео да да онај максимум који су његови савременици од њега очекивалаи. Овај пример великог човека и поштоваоца Србије и њене културе је прекунут. Он је симбол читаве једне генерације. Идеја за изложбу била је да користећи познате чињенице и историјске резултате на јасан начин опишемо историјске догађаје који су везани за ослобађање Србије тј. за период оа 15. септембра 1918. године када је пробијен Солунски фронт до 1. новембра исте године када су српске трупе ушле у Београд и ослободиле Србију истакао је Сретеновић. Србија је ослобођена не само својим залагањем, већ и залагањем својих савезника у првом реду Француске. Овом изложбом се управо жели подвући тај аспект, јер правцем са југа од Вардара и Мораве ка северу ка Београду којим је ишла Прва српске армија, ишле су и Француске трупе. Француске трупе су посебно учествовале у ослобађању градова на истоку Србије, док су српске трупе ишле ка Београду. Аутори изложбе су овом изложбом желели да се дотакну и једног другог нивоа читања прошлости. Сама изложба је наиме конципиран у три нивоа. Поред општег дела, постоји део који се тиче ослобађања појединих градова, и кључних личности како српске тако и француске историје а које су допринеле управо у ослобађању многих српских градова. Такође, Сретеновић је нагласио да је посебно понсан на још један део тј. трећи део ове изложбе а који се односи на заједничко сећање о ослобођењу Србије, као и на боравак српских рањеника, студената, ђака у Француској или на северу Африке. Показало се да историја не функционише само на нивоу конкретних чињеница. Важно је приметити да кроз породице опстају нека сећања наших предака на неке важне догађаје. Ова изложба може да се приказује у сваком тренутку данашњице без обзира на успоне и падове у међународним односима. Изложба је приказана у 15-ак српских градова али и у Француској на Војној академији Сен Сир, Академији на којој је образован краљ Петар I Карађорђевић, а у новембру ове године би требало да гостује и у Француском војном архиву у Вансену. На крају присутнима се обратио и свечано отворио изложбу господин Jean-Baptiste Cuzin, саветник за културну и научну сарадњу Француске амбасаде и директор Француског института у Србији. Он се захвалио на пријему у Горњем Милановцу, наиме гости су имали прилику да их током боравка у Горњем Милановцу прво угости председник општине господин Дејан Ковачевић у свом кабинету, затим су присуствовали свечаности у Гимназији Горњи Милановац уприличеној њима у част. Господин Cuzin је подсетио присутне да је 1839. године конзул Француске Диплон предао акредитације Милошу Обреновићу, и да је историја ове две земље управо била изаткана овде у Шумадији. Такође, истакао је да смо ми дужни да се сећамо и да не забораввимо нашу историју, и да морамо преносити историјске чињенице али не само оне опште, већи оне приватне које се преносе с колена на колено у оквиру породице. Ова изложба је направљена управо у духу оне глобалне историје, али и историје сваког појединачног места, као и у духу чувања оних наших породичних прича које не би требало да заборавимо, истакао је господин Cuzin.

Свечаном отварању изложбе допринели су ученици Гимназије одсвиравши на виолини и хармоници две композиције.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *