ИЗЛОЖБА ДР ЈОВАН СТЕЈИЋ

У Музеју рудничко-таковског краја  у петак 23. новембра свечано је отворена изложба „Јован Стејић први доктор медицине у обновљеној Србији“. Аутори изложбе су Ненад Карамијалковић, етнолог анторополог, конзерватор и архивиста Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца и Славко Степановић, историчар архивиста у Историјском архиву Шумадије у Крагујевцу.

Ова документарно биографска изложба приказује живот и дело доктора Јована Стејића пратећи његов животни пут од родног Арада, Темишвара, Шапца, Крагујевца, Београда и Горњег Милановца. Присутнима се прво обратио директор музеја Александар Марушић, указавши на везу између Јована Стејића и породице Обреновић, у првом реду кнеза Милоша. Стејић је често боравио у Брусници као лекар господара Јована Обреновића. Затим су се присутнима обратили аутори изложбе. Јован Стејић. осим што је био лични лекар кнеза Милоша и породични лекар свих Обреновића, био је оснивач санитета Кнежевине Србије, један од осморице оснивача Друштва српске словенсности, претече данашње Српске академије наука и уметности, језички реформатор, преводилац, књижевник, хуманиста. Његова ортографија, тј. његов правопис, речник и граматика усвојени су као званични у време владавине кнеза Александра Карађорђевића и били су на снази све до увођења Вукове реформе 1868. године. Његова књига Сабор истине и науке је пресудно утицала на Димитрија Давидовића приликом писања првог српског устава – Сретењског устава. Ова књига је била и прва књига штампана у модерној Србији. Као први председник Историчког одбора, Стејић је био задужен за сакупљање и чување српске архивске грађе. Био је један од највећих српских просветитеља у првој половини 19. века и један од најзнаменитијих људи тога времена истакао је Карамијалковић. Аутори изложбе су изразили задовољство због чињенице да је овом изложбом као и обимном публикацијом која је прати, Јовану Стејићу указано поштовање и да је на тај начин постао препознатљив широј јавности, а не само оној ужој стручној. Стејић је у 20. веку готово био заборављен, и тиме је учињена велика неправда према њему у односу на његове савременике као што су били Вук Стефановић Караџић, Димитрије Давидовић…Ова изложба је резултат свеобухватног истраживачког рада аутора, и до сада једног од највећих подухвата Историјског архива и Завода. Захваљујући Савезу Срба у Румунији омогућена су истраживања у Архивима и Фондовима Румуније и Будимске православне епархије у Сент Андреји, Архивима у Аустрији, као и бројним установама културе Републике Србије. Важно откриће је нпр. била година и датум рођења Јована Стејића. Наиме, досадашња литература наводи 1803. а понегде 1804. годину као годину рођења. Захваљујући документу са медицинско хирушке академије у Бечу, који даје службене податке о свршеним докторима медицине међу којима су сачувани и Стејићеви, утврђена је тачна година рођења. На тај начин је исправљена досадашња грешка да је Стејић рођен 1802. године истакао је Степановић. Такође бројна открића су и у вези његове породице, његовог школовања, службовања. Сахрана Стејића била је једна од највећих забележених у Србији, а опело је одржао тадашњи поглавар Српске цркве митрополит Петар Јовановић. Карамијалковић је истакао да је Стејић био творац српске медицинске терминологије и књижевности, да су прве медицинске књиге доступне у Кнежевини Србији биле управо његово дело, да је уз др Карла Пацека био први начелник здравства. Није било сфере у којиј Стејић није оставио траг. Карамијалковић је своју причу о Стејићу завршио цитатом Јована Скерлића којим је описао Стејића „Он је човек нових и напредних идеја и његов поглед окренут је ка будућности……У много чему први, остао је упамћен као здравствени просветитељ и творац медицинске књижевности са мотом да народу напише што би му од ползе могло бити.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *